Zatvorenici se plaše slobode

Niš – Kako žive zatvorenici u srpskim zatvorima, ko i kako sa njima radi u vaspitno-popravnom procesu, kakvi se rezultati postižu u prevaspitavanju i koji su najveći problemi sa kojim se suočavaju osuđenici i vaspitači – sva ova pitanja bila su predmet velikih istraživanja obavljenih u organizaciji Centra za ljudska prava u Nišu. Aktivisti ovog centra boravili su poslednjih meseci u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, jednoj od najvećih zatvorskih ustanova u našoj zemlji, u okviru projekta „Nadgledanje uslova zatvaranja u KPZ Niš”. O rezultatima obavljenih istraživanja, koordinator Lidija Vučković za „Politiku” kaže:

– Na uslove života i rada primedbe imaju i zatvorenici i vaspitači. Problem zaposlenih u zatvorima zaduženih za rad sa osuđenicima je poznat – nema ih dovoljno i nedostaju savremena oprema i sredstava za rad. Osuđenici, pak, najviše primedbi imaju na premalo dobro organizovane aktivnosti, poput kurseva za rad na kompjuterima, i tome slično i, posebno na nepostojanje pripremnog perioda pred izlazak sa izdržavanja kazni. Jedan broj anketiranih zatvorenika čak ističe da oseća strah uoči povratka na slobodu. Među njima bilo je i onih koji za sebe kažu da su ispunjeni zebnjom kako će početi novi život, jer su godinama bili iza rešetaka i zaboravili su kako živi normalan svet, a nedovoljno su pripremljeni za povratak u društvo – napominje Lidija Vučković, dodajući da su kapaciteti srpskih zatvora nedovoljni da bi se u njima kvalitetno sproveo vaspitno popravni proces.

– Trenutno je u 25 ustanova za izvršenje sankcija u Srbiji na izdržavanju zatvorskih kazni oko 9.000 osoba. Gradi se novih pet zatvora, ali i tada će biti tesno. Primer KPZ Niš najbolje potvrđuje neadekvatan proces prevaspitavanja – na oko 1.100 zatvorenika je samo 14 vaspitača! Iako im na odgovornom poslu pomažu psiholozi, sociolozi i stručnjaci drugog profila, nedovoljan je broj onih koji bi na najbolji način mogli da rade sa zatvorenicima. U sadašnjim uslovima, kada je na jednog vaspitača čak 80 zatvorenika, jasno je da efekat nije onakav, kakav se očekuje. Uz to, poznato je da još nekoliko hiljada osuđenih lica čeka na red da ode na izdržavanje kazne. Zbog toga naš centar predlaže hitno uvođenje alternativnih sankcija. Jedan od naših predloga je da lica osuđena na manje kazne za lakša krivična dela, budu uključena u javne radove, čime bi korist imala i šira zajednica, a bili bi i smanjeni troškovi koje država ima za svakog osuđenika – zaključuje Lidija Vučković.