Затвореници се плаше слободе

Ниш – Како живе затвореници у српским затворима, ко и како са њима ради у васпитно-поправном процесу, какви се резултати постижу у преваспитавању и који су највећи проблеми са којим се суочавају осуђеници и васпитачи – сва ова питања била су предмет великих истраживања обављених у организацији Центра за људска права у Нишу. Активисти овог центра боравили су последњих месеци у Казнено-поправном заводу у Нишу, једној од највећих затворских установа у нашој земљи, у оквиру пројекта „Надгледање услова затварања у КПЗ Ниш”. О резултатима обављених истраживања, координатор Лидија Вучковић за „Политику” каже:

– На услове живота и рада примедбе имају и затвореници и васпитачи. Проблем запослених у затворима задужених за рад са осуђеницима је познат – нема их довољно и недостају савремена опрема и средстава за рад. Осуђеници, пак, највише примедби имају на премало добро организованe активности, попут курсева за рад на компjутерима, и томе слично и, посебно на непостојање припремног периода пред излазак са издржавања казни. Један број анкетираних затвореника чак истиче да осећа страх уочи повратка на слободу. Међу њима било је и оних који за себе кажу да су испуњени зебњом како ће почети нови живот, јер су годинама били иза решетака и заборавили су како живи нормалан свет, а недовољно су припремљени за повратак у друштво – напомиње Лидија Вучковић, додајући да су капацитети српских затвора недовољни да би се у њима квалитетно спровео васпитно поправни процес.

– Тренутно је у 25 установа за извршење санкција у Србији на издржавању затворских казни око 9.000 особа. Гради се нових пет затвора, али и тада ће бити тесно. Пример КПЗ Ниш најбоље потврђује неадекватан процес преваспитавања – на око 1.100 затвореника је само 14 васпитача! Иако им на одговорном послу помажу психолози, социолози и стручњаци другог профила, недовољан је број оних који би на најбољи начин могли да раде са затвореницима. У садашњим условима, када је на једног васпитача чак 80 затвореника, јасно је да ефекат није онакав, какав се очекује. Уз то, познато је да још неколико хиљада осуђених лица чека на ред да оде на издржавање казне. Због тога наш центар предлаже хитно увођење алтернативних санкција. Један од наших предлога је да лица осуђена на мање казне за лакша кривична дела, буду укључена у јавне радове, чиме би корист имала и шира заједница, а били би и смањени трошкови које држава има за сваког осуђеника – закључује Лидија Вучковић.