Migranti bacaju telefone da izbegnu deportaciju

Slični predlozi se razmatraju u Beliji i Austriji, dok Velika Britanija i Norveška već godinama traže uvid u telefone tražilaca azila, piše tehnološki portal „Vajerd”.

Činjenica je da jedan broj izbeglica ne daje tačne podatke u zahtevu za azil. Sirijac koji se predstavio kao Omar stigao je do Nemačke preko Grčke. Po Dablinskoj regulativi mogao je da bude deportovan jer ona nalaže da se status izbeglice traži u prvoj zemlji EU u koju se kroči. Prošle godine je više od 7.000 migranata deportovano iz Nemačke baš zbog ovog propisa. Omar je mogao da bude jedan od njih da su mu pretražili telefon, ali ga je spasla jedna poslovna žena koja pomaže izbeglicama i koja je znala za novi zakon. Rekla mu je da baci telefon i da kaže da mu je ukraden u izbegličkom kampu poznatom po kriminalu tako da je priča delovala uverljivo. Njegov zahtev za azil još nije rešen.

Omar nije jedini koji je bacio telefon zbog podataka koji mogu da mu sruše priču. Profesorka sociologije Mari Gilespi istraživala je korišćenje telefona među migrantima 2016. i otkrila da su mnogi od njih svesni koliki rizik predstavlja ovaj uređaj. Upoznala je migrante koji su u telu krili i po 13 SIM kartica dok su putovali.

To može da bude problem za imigracione službenike, koji se sve više oslanjaju na mobilne telefone da bi utvrdili da li neko ima pravo na azil, odnosno da li beži iz zemlje u kojoj mu preti progon.

U Nemačkoj je 2016. samo 40 odsto tražilaca azila imalo zvanične identifikacione dokumente. Nacionalnost preostalih 60 odsto utvrđena je kombinacijom analize jezika (uz pomoć prevodilaca i kompjutera da bi se utvrdilo da li je akcenat autentičan) i podataka iz mobilnih telefona. Za prvih šest meseci otkako je zakon to omogućio pretraženo je 8.000 telefona. U slučaju sumnjive priče, službenici izvlače metapodatke, digitalne informacije koje mogu da otkriju jezička podešavanja i lokacije s kojih su snimane fotografije i upućivani pozivi. Ti podaci nikada nisu jedini osnov za odlučivanje, kažu u nemačkoj imigracionoj agenciji BAMF, ali pomoću njih se proverava priča podnosioca zahteva.

Danska ide korak dalje i traži lozinke za nalog na „Fejsbuku” radi provere identiteta. Nalog 36-godišnjeg Asema iz Sirije otkrio je da navija za Barselonu i da podržava revoluciju protiv Bašara el Asada. Nije bio srećan što im otkriva lozinku, ali sada ima status izbeglice, piše „Vajerd”.

Borci za ljudska prava smatraju da se ovakvim zahtevima krši ustav i narušava privatnost ljudi kojima je telefon često jedini preostali delić ličnog prostora. Nekima je sporno i to što se više veruje alternativnoj stvarnosti iz digitalnog uređaja. Navode primer migranta kom su Danci odbili zahtev kada su u telefonu videli da je ostavljao komentare na „Fejsbuku” u vreme kada je tvrdio da je bio u zatvoru. Nisu mu poverovali da i brat ima pristup nalogu i da je on pisao komentare.

U britanskom Hom ofisu rekli su da ne kontrolišu naloge migranata na društvenim mrežama ukoliko nisu osumnjičeni za kriminal. Britanski advokati i socijalni radnici tvrde da se nalozi ipak pretražuju, iako nije sasvim jasno da li je to zvanična politika. Policija ima pristup i podacima koji su korisniku nedostupni, na primer izbrisanim porukama. Uz pomoć softvera izraelske firme „Selebrajat”, koja je navodno pomogla Ef-Bi-Aju da hakuje telefon osumnjičenog kriminalca kada je „Epl” odbio saradnju, britanska policija vidi i izbrisanu istoriju posećenih stranica i „vocap” prepisku sa nekih android telefona.