Između dijaloga i promene formata

Aleksandar Vučić i Hašim Tači najverovatnije će se još jednom sastati tokom leta pre nego što briselska administracija u avgustu ode na „feragosto”. Iako Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, za „Politiku” kaže da datum novog susreta još nije najavljen, nezvanično se saznaje, da bi sledeći trojni sastanak s Federikom Mogerini mogao biti oko 25. jula. Iako s poslednje runde razgovora Beograda i Prištine 24. juna nije mnogo procurelo u javnost iz Vučićevih i Tačijevih izjava, postalo je jasno da Briselski dijalog ulazi u završnu fazu. Prešlo se na novi viši nivo razgovora čiji bi epilog trebalo da bude postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine, kako se očekuje, u prvoj polovini iduće godine.

Dušan Janjić, predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, prema svojim saznanjima, očekuje da na julskoj rundi razgovora Beograd i Priština izađu sa svojim viđenjem pravnoobavezujućeg sporazuma.

 

„Mislim da je Mogerinijeva obema stranama poručila da svoje ideje stave na papir. Tako da možemo da očekujemo da se na idućem sastanku pojavi i prva verzija tema, šta Beograd, a šta Priština smatra da treba da se nađe u budućem pravnoobavezujućem sporazumu”, ističe Janjić za „Politiku”.

Pet godina otkako su na Briselski sporazum parafe stavili Ivica Dačić, Hašim Tači i Ketrin Ešton, ceo proces je zapao u krizu jer Priština nikako da ispuni za Beograd najvažniju obavezu i formira Zajednicu srpskih opština. Florijan Biber, profesor na Univerzitetu u Gracu, za naš list konstatuje da se Briselski dijalog iscrpeo u sadašnjem formatu. A to je rezultat stila rada koji se vodi iza zatvorenih vrata. „Briselski dijalog je nedovoljno transparentan jer je samo nekoliko ljudi uključeno u ceo proces. Ali uvođenje u igru SAD i Rusije ne bi bilo produktivno, već bi samo zakomplikovalo stvari. Članice Evropske unije treba da podrže EU, a ne da se međusobno takmiče oko pitanja Kosova”, kaže ovaj dobar poznavalac prilika na Balkanu.

Uprkos tome što Priština ne ispunjava svoje obaveze, krenulo se u novu fazu koja podrazumeva intenzivnije pregovaranje. Da li zbog brzih promena geopolitičkih odnosa snaga u svetu i slabljenja uticaja EU kao međunarodnog faktora, tek žuri se svima. A ponajviše Prištini, Vašingtonu i EU da ako je moguće napokon stave tačku na problem Kosova. I Beogradu ne odgovara da unedogled gaji „zamrznuti konflikt”, takva situacija direktno koči napredovanje ka Evropskoj uniji. Ali to ne znači da može preko kolena da pristane na zahteve tvoraca kosovske nezavisnosti i Prištini da „zeleno svetlo” za ulazak u UN. Aleksandar Vučić je više puta izjavio da nije moguće da Priština dobije sve, a Beograd ništa. Posle poslednjeg susreta s Tačijem i Mogerinijevom, srpski predsednik je, govoreći o mogućnosti da se postigne kompromis, poručio da je za to neophodno da se uključe i velike sile.

Predsednik privremenih kosovskih institucija Ramuš Haradinaj je već više puta javno zatražio da se u dijalog direktno uključe i Amerikanci, koji, inače, praktično u Briselu iz druge sobe uvek nadgledaju tok razgovora naših zvaničnika s političkim predstavnicima kosovskih Albanaca. Na ovakve zahteve, koji praktično znače promenu formata dijaloga, šef srpske diplomatije Ivica Dačić kaže: „Videli ste Haradinaja, koji kaže da treba obavezno Amerikanci da uđu u pregovore. Bio sam u poseti Rusiji i sastao se s ministrom Lavrovim i on je ponovio da ako hoćemo i tražimo, da će, ako se bude menjao format, i Rusija učestvovati u dijalogu.”

Takav stav je rezultat dogovora Aleksandra Vučića i Vladimira Putina tokom posete srpskog predsednika u decembru prošle godine Moskvi, što se vidi iz potonjih izjava. Lavrov je zimus u Beogradu otvoreno poručio da ako u dijalog budu pozvane SAD, Rusija neće moći da ostane po strani. Ambasador Aleksandar Čepurin  je u autorskom tekstu za „Politiku”, povodom Dana državnosti Rusije 12. juna, ponovio da je Moskva spremna da se „dublje uključi u rešavanje kosovskog problema”.

Koliko su u Prištini alergični na pominjanje Kremlja vidi se po nervoznoj reakciji Ramuša Haradinaja kada je premijerka Ana Brnabić poručila da u dijalog o Kosovu treba da se uključe i Rusija i Kina. Predsednik vlade u Prištini kaže da su se obe zemlje same povukle iz ovog procesa. Haradinaj kao da zaboravlja da Kinezi i Rusi Srbiji principijelno drže stranu u UN, pozivajući se na Rezoluciju 1244.

Po oceni našeg bivšeg diplomate Zorana Milivojevića, Rusi nam već uveliko pomažu oko Kosova. „Do sada je šest država povuklo priznanje kosovske nezavisnosti i ja u tim potezima prepoznajem diskretno rusko učešće. Rusi su spremni da stanu iza nas do granice do koje smo mi spremni da idemo do kraja kada je u pitanju odbrana naših interesa na Kosovu”, ističe Milivojević.

Zato Dušan Janjić predlaže da se napravi stalni javni mehanizam s Kinom i Rusijom na nivou ambasadora kada je u pitanju briselski proces. Time bi se, kako ističe, napravio kontrabalans i izvršio  pritisak na države Kvinte, koje podržavaju nezavisnost Kosova.

Zvaničnici u EU pak poručuju da promena formata dijaloga Beograd–Priština ne bi ubrzala nagodbu o normalizaciji odnosa dve strane. Uvođenje novih igrača bi, po njima, celom dosadašnjem procesu samo oduzelo snagu jer bi se umesto suštinom, pregovarači bar neko vreme bavili time ko bi se uključio u dijalog. Da bi ubrzala Briselski dijalog koji je zapao u krizu, Federika Mogerini je u igru uvela novo lice – Angelinu Ajhorst, direktorku Odseka za zapadnu Evropu, zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove. Uloga ove Holanđanke, koja inače preko svog tviter naloga retvituje ilustracije u kojima se Kosovo prikazuje kao nezavisna država, jeste da „šatl diplomatijom” ne samo ubrza razgovore između predstavnika Beograda i Prištine već da se nadgleda kako se sprovodi ono što je dogovoreno.

Razloge briselskoj žurbi Zoran Milivojević vidi i u činjenici da na proleće Evropskoj komisiji ističe mandat i predstoje izbori za Evropski parlament. I veliko je pitanje da li će Federika Mogerini ostati na istoj funkciji, pogotovo otkako je u Rimu formirana evroskeptična vlada. U takvoj situaciji sadašnjoj garnituri u EU, koja se bavi spoljnom politikom, važno je da ako može ubeleži neki uspeh. Makar oko Kosova, kada su već Amerikanci pokupili šnjur i napokon ubedili Atinu i Skoplje da se dogovore oko imena makedonske države.

Pokretanje druge faze Briselskog dijaloga za Janjića je pokazatelj neke vrste promene sadašnjeg formata. „To znači manji broj sastanka na visokom nivou i ubrzanje celog procesa. Kada se u julu budu kandidovale teme za pravnoobavezujući sporazum, onda će se politički timovi strana povući, kao na primeru pregovora Izraelaca i Palestinaca u Oslu, da na miru bez prisustva medija rade na rešenjima. Kada se postigne dogovor, onda će se ponovo sastati predsednici u Briselu”, ovako ovaj ekspert iz Foruma za etničke odnose vidi nastavak dijaloga, koji bi trebalo da dovede do sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine.

U tom poslu medijatora, kako otkriva naš sagovornik, Federika Mogerini od Kvinte ima dva pomagača – u ime SAD to je Ves Mičel, a Nemačke Kristijan Helbah. „I kada dijalog za godinu-dve bude na kraju završen, nije dovoljno da pravnoobavezujući dokument potpišu Beograd i Priština. Izveštaj treba da ide na verifikaciju u UN. I tu su važne Kina i Rusija jer to onda znači donošenje nove rezolucije umesto sadašnje 1244”, objašnjava Dušan Janjić. Ako bi se na kraju Briselskog procesa otvorio put za eventualno članstvo Kosova u UN, Florijan Biber ne isključuje mogućnost i održavanje međunarodne konferencije koja bi uključila više različitih zemalja.

Rezolucija GS UN iz 2010. u temelju pregovora

Temelji briselskom dijalogu udareni su Rezolucijom Generalne skupštine UN A/RES298, donete 9. septembra 2010. godine. Reč je o dokumentu kojim je u poslednjem trenutku Boris Tadić u dogovoru s EU zamenio već prethodno pripremljenu rezoluciju. UN su ovom rezolucijom primile k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu s međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahtev Generalne skupštine, i ovlastilo Evropsku uniju da radi mira i stabilnosti u regionu povede dijalog između Beograda i Prištine.

Prva faza ovih „tehničkih pregovora” trajala je od marta 2011. do februara 2012. godine. Za to vreme, glavni pregovarači Borko Stefanović i Edita Tahiri postigli su veći broj sporazuma: o katastrima, matičnim knjigama, carinskom pečatu, integrisanom upravljanju graničnim/administrativnim prelazima, kao i o regionalnom predstavljanju Kosova. Posle izbora 2012. godine dijalog Beograda i Prištine ušao je u političku fazu i vodili su ga dva premijera, Ivica Dačić i Hašim Tači, a glavni posrednik, odnosno „fasilisator” bila je visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku ledi Ketrin Ešton. Glavni rezultat tih razgovora je Briselski sporazum iz 19. aprila 2013. godine.