Између дијалога и промене формата

Александар Вучић и Хашим Тачи највероватније ће се још једном састати током лета пре него што бриселска администрација у августу оде на „ферагосто”. Иако Маја Коцијанчич, портпаролка високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност, за „Политику” каже да датум новог сусрета још није најављен, незванично се сазнаје, да би следећи тројни састанак с Федериком Могерини могао бити око 25. јула. Иако с последње рунде разговора Београда и Приштине 24. јуна није много процурело у јавност из Вучићевих и Тачијевих изјава, постало је јасно да Бриселски дијалог улази у завршну фазу. Прешло се на нови виши ниво разговора чији би епилог требало да буде постизање свеобухватног споразума између Београда и Приштине, како се очекује, у првој половини идуће године.

Душан Јањић, председник Управног одбора Форума за етничке односе, према својим сазнањима, очекује да на јулској рунди разговора Београд и Приштина изађу са својим виђењем правнообавезујућег споразума.

 

„Мислим да је Могеринијева обема странама поручила да своје идеје ставе на папир. Тако да можемо да очекујемо да се на идућем састанку појави и прва верзија тема, шта Београд, а шта Приштина сматра да треба да се нађе у будућем правнообавезујућем споразуму”, истиче Јањић за „Политику”.

Пет година откако су на Бриселски споразум парафе ставили Ивица Дачић, Хашим Тачи и Кетрин Ештон, цео процес је запао у кризу јер Приштина никако да испуни за Београд најважнију обавезу и формира Заједницу српских општина. Флоријан Бибер, професор на Универзитету у Грацу, за наш лист констатује да се Бриселски дијалог исцрпео у садашњем формату. А то је резултат стила рада који се води иза затворених врата. „Бриселски дијалог је недовољно транспарентан јер је само неколико људи укључено у цео процес. Али увођење у игру САД и Русије не би било продуктивно, већ би само закомпликовало ствари. Чланице Европске уније треба да подрже ЕУ, а не да се међусобно такмиче око питања Косова”, каже овај добар познавалац прилика на Балкану.

Упркос томе што Приштина не испуњава своје обавезе, кренуло се у нову фазу која подразумева интензивније преговарање. Да ли због брзих промена геополитичких односа снага у свету и слабљења утицаја ЕУ као међународног фактора, тек жури се свима. А понајвише Приштини, Вашингтону и ЕУ да ако је могуће напокон ставе тачку на проблем Косова. И Београду не одговара да унедоглед гаји „замрзнути конфликт”, таква ситуација директно кочи напредовање ка Европској унији. Али то не значи да може преко колена да пристане на захтеве твораца косовске независности и Приштини да „зелено светло” за улазак у УН. Александар Вучић је више пута изјавио да није могуће да Приштина добије све, а Београд ништа. После последњег сусрета с Тачијем и Могеринијевом, српски председник је, говорећи о могућности да се постигне компромис, поручио да је за то неопходно да се укључе и велике силе.

Председник привремених косовских институција Рамуш Харадинај је већ више пута јавно затражио да се у дијалог директно укључе и Американци, који, иначе, практично у Бриселу из друге собе увек надгледају ток разговора наших званичника с политичким представницима косовских Албанаца. На овакве захтеве, који практично значе промену формата дијалога, шеф српске дипломатије Ивица Дачић каже: „Видели сте Харадинаја, који каже да треба обавезно Американци да уђу у преговоре. Био сам у посети Русији и састао се с министром Лавровим и он је поновио да ако хоћемо и тражимо, да ће, ако се буде мењао формат, и Русија учествовати у дијалогу.”

Такав став је резултат договора Александра Вучића и Владимира Путина током посете српског председника у децембру прошле године Москви, што се види из потоњих изјава. Лавров је зимус у Београду отворено поручио да ако у дијалог буду позване САД, Русија неће моћи да остане по страни. Амбасадор Александар Чепурин  је у ауторском тексту за „Политику”, поводом Дана државности Русије 12. јуна, поновио да је Москва спремна да се „дубље укључи у решавање косовског проблема”.

Колико су у Приштини алергични на помињање Кремља види се по нервозној реакцији Рамуша Харадинаја када је премијерка Ана Брнабић поручила да у дијалог о Косову треба да се укључе и Русија и Кина. Председник владе у Приштини каже да су се обе земље саме повукле из овог процеса. Харадинај као да заборавља да Кинези и Руси Србији принципијелно држе страну у УН, позивајући се на Резолуцију 1244.

По оцени нашег бившег дипломате Зорана Миливојевића, Руси нам већ увелико помажу око Косова. „До сада је шест држава повукло признање косовске независности и ја у тим потезима препознајем дискретно руско учешће. Руси су спремни да стану иза нас до границе до које смо ми спремни да идемо до краја када је у питању одбрана наших интереса на Косову”, истиче Миливојевић.

Зато Душан Јањић предлаже да се направи стални јавни механизам с Кином и Русијом на нивоу амбасадора када је у питању бриселски процес. Тиме би се, како истиче, направио контрабаланс и извршио  притисак на државе Квинте, које подржавају независност Косова.

Званичници у ЕУ пак поручују да промена формата дијалога Београд–Приштина не би убрзала нагодбу о нормализацији односа две стране. Увођење нових играча би, по њима, целом досадашњем процесу само одузело снагу јер би се уместо суштином, преговарачи бар неко време бавили тиме ко би се укључио у дијалог. Да би убрзала Бриселски дијалог који је запао у кризу, Федерика Могерини је у игру увела ново лице – Ангелину Ајхорст, директорку Одсека за западну Европу, западни Балкан и Турску у Европској служби за спољне послове. Улога ове Холанђанке, која иначе преко свог твитер налога ретвитује илустрације у којима се Косово приказује као независна држава, јесте да „шатл дипломатијом” не само убрза разговоре између представника Београда и Приштине већ да се надгледа како се спроводи оно што је договорено.

Разлоге бриселској журби Зоран Миливојевић види и у чињеници да на пролеће Европској комисији истиче мандат и предстоје избори за Европски парламент. И велико је питање да ли ће Федерика Могерини остати на истој функцији, поготово откако је у Риму формирана евроскептична влада. У таквој ситуацији садашњој гарнитури у ЕУ, која се бави спољном политиком, важно је да ако може убележи неки успех. Макар око Косова, када су већ Американци покупили шњур и напокон убедили Атину и Скопље да се договоре око имена македонске државе.

Покретање друге фазе Бриселског дијалога за Јањића је показатељ неке врсте промене садашњег формата. „То значи мањи број састанка на високом нивоу и убрзање целог процеса. Када се у јулу буду кандидовале теме за правнообавезујући споразум, онда ће се политички тимови страна повући, као на примеру преговора Израелаца и Палестинаца у Ослу, да на миру без присуства медија раде на решењима. Када се постигне договор, онда ће се поново састати председници у Бриселу”, овако овај експерт из Форума за етничке односе види наставак дијалога, који би требало да доведе до свеобухватног споразума између Београда и Приштине.

У том послу медијатора, како открива наш саговорник, Федерика Могерини од Квинте има два помагача – у име САД то је Вес Мичел, а Немачке Кристијан Хелбах. „И када дијалог за годину-две буде на крају завршен, није довољно да правнообавезујући документ потпишу Београд и Приштина. Извештај треба да иде на верификацију у УН. И ту су важне Кина и Русија јер то онда значи доношење нове резолуције уместо садашње 1244”, објашњава Душан Јањић. Ако би се на крају Бриселског процеса отворио пут за евентуално чланство Косова у УН, Флоријан Бибер не искључује могућност и одржавање међународне конференције која би укључила више различитих земаља.

Резолуција ГС УН из 2010. у темељу преговора

Темељи бриселском дијалогу ударени су Резолуцијом Генералне скупштине УН А/РЕС298, донете 9. септембра 2010. године. Реч је о документу којим је у последњем тренутку Борис Тадић у договору с ЕУ заменио већ претходно припремљену резолуцију. УН су овом резолуцијом примиле к знању садржај саветодавног мишљења Међународног суда правде о томе да ли је једнострано проглашење независности у складу с међународним правом када је у питању Косово, као одговор на захтев Генералне скупштине, и овластило Европску унију да ради мира и стабилности у региону поведе дијалог између Београда и Приштине.

Прва фаза ових „техничких преговора” трајала је од марта 2011. до фебруара 2012. године. За то време, главни преговарачи Борко Стефановић и Едита Тахири постигли су већи број споразума: о катастрима, матичним књигама, царинском печату, интегрисаном управљању граничним/административним прелазима, као и о регионалном представљању Косова. После избора 2012. године дијалог Београда и Приштине ушао је у политичку фазу и водили су га два премијера, Ивица Дачић и Хашим Тачи, а главни посредник, односно „фасилисатор” била је висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику леди Кетрин Ештон. Главни резултат тих разговора је Бриселски споразум из 19. априла 2013. године.