Putin i penzioneri

Ono, međutim, što protestima daje ozbiljnost je činjenica da su se, sem dežurnog bundžije Alekseja Navaljnog, na istom poslu našli i pripadnici tradicionalnih parlamentarnih stranaka: komunisti, LDPR Vladimira Žirinovskog, „Jabloko” i „Pravedna Rusija”. Istine radi valja naglasiti da je Putin penzionu reformu najavio još u predizbornoj kampanji, ali kao da niko iz opozicije nije shvatio njenu ozbiljnost i nije ni pokušao da na nju reaguje. Setili su se tek kada je proces pokrenut.

Podsetimo, penzioni sistem u Rusiji nije se menjao još od davne 1928. kada je i ustanovljena sadašnja granica. Ali treba imati u vidu da u to vreme prosečni životni vek muškaraca nije prelazio 43 godine. Danas on iznosi bezmalo tri decenije više. Zato je premijer Dmitrij Medvedev izjavio da je promene u ovom segmentu trebalo sprovesti još odavno i da ih više, jednostavno, nije moguće odlagati.

U svom govoru neposredno nakon polaganja zakletve, Putin je kao ključne tačke budućeg delovanja istakao rast penzija i poboljšanje demografske slike u zemlji. Ova inicijativa prihvaćena je sa velikom pažnjom i odobravanjem. Ali čim se krenulo u stvaranje uslova za njenu realizaciju pojavile su se i prepreke.

Objektivno, nezadovoljstvo predlogom o produženju radnog veka nije nešto što bi moglo dramatičnije da utiče na planove šefa države, mada vredi pomenuti da je upravo zbog najavljene reforme njegov rejting u kratkom roku pao za čak 15 procenata. Prema istraživanju Sveruskog centra za ispitivanje raspoloženja javnog mnjenja (VCIOM), još 14. juna Putin je imao podršku 78 odsto ruskih građana. Već sutradan taj procenat je pao na 70,9 da bi se 24. juna spustio čak na 63,4 odsto. Ovakav razvoj događaja naveo je Dmitrija Peskova, atašea za štampu Kremlja, da izjavi kako sam šef države nema nikakve veze sa predloženim reformama, već da su one potekle iz vlade. Dodajmo i da se prema ispitivanju VCIOM, čak 92 odsto Rusa protivi produžetku radnog veka. Ne čudi stoga što je pomenuta odluka obznanjena upravo u vreme svetskog fudbalskog prvenstva.

Prvi mitinzi održani su na Dalekom istoku i u nekim gradovima u Sibiru gde su demonstranti nosili transparente na kojima je, između ostalog, pisalo: „Podizanje penzionog uzrasta je genocid”, „Ne zavlačite ruke u naše džepove” i slično. To je navelo mnoge posmatrače na zaključak da je cela reforma u ovoj delikatnoj socijalnoj oblasti predložena ishitreno i bez ozbiljnih analiza.

Prema jednom obimnom istraživanju obelodanjenom prošle godine, ruska privreda bi, ukoliko reforma penzijskog sistema ne bude sprovedena, do 2030. mogla da ostane bez 5,5 miliona radno sposobnih građana. Već 2035. broj penzionera previsio bi broj zaposlenih.

Kako navodi Julija Vilhelmson iz Norveškog instituta za spoljnu politiku, Putin nije svemogući lider, kakvim ga neretko predstavljaju. Ipak vredi pomenuti dve stvari na kojima on temelji svoju vlast. Lična popularnost daje dodatnu legitimnost njegovoj vladavini. Upravo stoga on je u proteklih 18 godina u više navrata menjao svoju politiku prilagođavajući je raspoloženju građana.

Drugi oslonac je činjenica da u aparatu vlasti postoje različite interesne grupe, bez preterano jakog uticaja, ali u večitom nadigravanju, a koje se povremeno smenjuju. U proteklim godinama svoj glas najjače su dizali takozvani jastrebovi, da bi ih u novije vreme nadglasali pripadnici struje liberalnih ekonomista.

Dovođenjem Putina na mesto predsednika (2000), osnovni cilj njegovog prethodnika Borisa Jeljcina bio je jačanje države, kako na vojnom, tako i na planu izgradnje moderne, funkcionalne ekonomije. To traži nemale žrtve. Upravo poput reforme penzionog sistema. A Rusija će postojati i nakon Putinovog (eventualnog) odlaska 2024.