Četvrta šansa za RTB „Bor”

Gostujući na Televiziji Prva Antić je istakao kako su se najviše interesovale kineske, ruske i kanadske kompanije, jedna turska firma, kao i kazahstansko-evropski konzorcijum.

– Dosta ozbiljnih kompanija iz te branše koje imaju ime poznato širom sveta gledalo je RTB „Bor” i analiziralo i nadam se da ćemo dobiti njihove ponude. RTB je strateška kompanija za Srbiju, ima veliki uticaj na našu ukupnu ekonomiju i kapitalan uticaj na istočnu Srbiju. Zato posmatramo strateško partnerstvo kao razvojni projekat koji treba da obezbedi da dugoročno stabilno funkcioniše i povećava proizvodnju, kako bi imao veliki uticaj na BDP – naveo je Antić.

Za sada je poznato da je interesovanje za RTB „Bor” pokazala Ruska bakarna kompanija, s kojom je povezan biznismen Milan Popović. Među zainteresovanim firmama je i kineska „Pauer čajna”, ali i „Zijin majning grupa”. Predstavnici ove kompanije sastali su se u martu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i tom prilikom istakli da „imaju ozbiljne razvojne planove za borski kombinat, ali i za ceo region”. Tada je iz kabineta predsednika saopšteno da je „Zijin” spreman da u RTB „Bor” uloži više stotina miliona dolara. Teren za taj sastanak pripremio je bivši predsednik Tomislav Nikolić, kad je krajem januara, kao predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, bio u poseti Kini. Tom prilikom razgovarao je sa rukovodstvom te kompanije, koje je izrazilo veliko interesovanje za privatizaciju RTB „Bor”. Nije poznato da li je predsednik Aleksandar Vučić prilikom nedavne posete železari u Smederevu mislio na ovu kompaniju kada je rekao da je jedna kineska firma zainteresovana za RTB „Bor”.

I Mehmed Čengiz, vlasnik turske kompanije „Čengiz holding”, najavio je nedavno da će se ova firma nadmetati na tenderu za RTB „Bor”. Kanadski „Mundoro” takođe je javno iskazao zainteresovanost za borskog giganta, a ministar privrede Goran Knežević je posle posete Kazahstanu istakao da i kompanije iz ove zemlje hoće RTB „Bor”.

Iako iz današnje perspektive možda zvuči impresivno da je za kombinat zainteresovano 11 investitora, treba podsetiti da je i na prethodnim tenderima za „Bor” vladalo veliko interesovanje. Gotovo neverovatno deluje podatak da su se 2006. godine, prilikom prvog pokušaja privatizacije, za kupovinu RTB „Bor” interesovale čak 23 firme.

Ipak, tada je bilo više neozbiljnih nego ozbiljnih ponuđača, pa čak ni rumunski „Kuprom”, koji je dao najveću ponudu, od 400 miliona dolara, nije uspeo da ispuni ugovorne obaveze i uplati obećane pare.

Pre svetske finansijske krize bio je još jedan pokušaj prodaje kompanije – 31. avgusta 2007. godine. Na tom tenderu pobedio je austrijski „Atek”, koji je ponudio 466 miliona. Međutim, ni sa ovim ponuđačem RTB „Bor” nije imao sreće. I „Atek”, baš kao i rumunski „Kuprom”, nije imao para.

Posle dva propala tendera država je odlučila da dokapitalizacijom u privatizaciju RTB „Bor” uvede strateškog partnera. Bilo je zamišljeno da država u zajedničku kompaniju unese imovinu RTB-a, a partner bi imao obavezu da investira. Predviđeno je bilo i da ulagač sve dugove preuzme na sebe. To je, po mnogima, bio osnovni razlog zašto ni takav način privatizacije nije uspeo. Agencija je 11. jula 2008. godine objavila javni poziv za dostavljanje zainteresovanosti za strateško partnerstvo. Na prodaju je izneto 67 odsto kapitala, ali zainteresovanih nije bilo.

Izvoz veći za četvrtinu

Rudarsko-topioničarski basen „Bor” prodao je u prvih šest meseci 2018. godine na stranom tržištu 15.000 tona bakra, što mu je, zajedno sa prodajom ostalih proizvoda, obezbedilo za 23 odsto veći izvoz nego u istom periodu prošle godine, prenosi Tanjug.

Devizni priliv od prodaje robe u inostranstvu za šest meseci iznosi 107,1 milion dolara, a dodatnih 30,9 miliona dolara zarađeno je od isporuke bakra domaćim prerađivačima.

Englezi su za borsko srebro, kupljeno od januara do juna, platili milion i 372.000 dolara, a dodatnih 835.000 dolara izdvojili su za paladijum i platinu.

Poljaci su od januara do kraja juna nabavku selena i plavog kamena iz Bora platili ukupno milion i po dolara, a u istom periodu je put Rumunije, Grčke i Bugarske otišla i sumporna kiselina u vrednosti od 216.000 dolara.