Четврта шанса за РТБ „Бор”

Гостујући на Телевизији Прва Антић је истакао како су се највише интересовале кинеске, руске и канадске компаније, једна турска фирма, као и казахстанско-европски конзорцијум.

– Доста озбиљних компанија из те бранше које имају име познато широм света гледало је РТБ „Бор” и анализирало и надам се да ћемо добити њихове понуде. РТБ је стратешка компанија за Србију, има велики утицај на нашу укупну економију и капиталан утицај на источну Србију. Зато посматрамо стратешко партнерство као развојни пројекат који треба да обезбеди да дугорочно стабилно функционише и повећава производњу, како би имао велики утицај на БДП – навео је Антић.

За сада је познато да је интересовање за РТБ „Бор” показала Руска бакарна компанија, с којом је повезан бизнисмен Милан Поповић. Међу заинтересованим фирмама је и кинеска „Пауер чајна”, али и „Зијин мајнинг група”. Представници ове компаније састали су се у марту са председником Александром Вучићем и том приликом истакли да „имају озбиљне развојне планове за борски комбинат, али и за цео регион”. Тада је из кабинета председника саопштено да је „Зијин” спреман да у РТБ „Бор” уложи више стотина милиона долара. Терен за тај састанак припремио је бивши председник Томислав Николић, кад је крајем јануара, као председник Националног савета за координацију сарадње са Руском Федерацијом и НР Кином, био у посети Кини. Том приликом разговарао је са руководством те компаније, које је изразило велико интересовање за приватизацију РТБ „Бор”. Није познато да ли је председник Александар Вучић приликом недавне посете железари у Смедереву мислио на ову компанију када је рекао да је једна кинеска фирма заинтересована за РТБ „Бор”.

И Мехмед Ченгиз, власник турске компаније „Ченгиз холдинг”, најавио је недавно да ће се ова фирма надметати на тендеру за РТБ „Бор”. Канадски „Мундоро” такође је јавно исказао заинтересованост за борског гиганта, а министар привреде Горан Кнежевић је после посете Казахстану истакао да и компаније из ове земље хоће РТБ „Бор”.

Иако из данашње перспективе можда звучи импресивно да је за комбинат заинтересовано 11 инвеститора, треба подсетити да је и на претходним тендерима за „Бор” владало велико интересовање. Готово невероватно делује податак да су се 2006. године, приликом првог покушаја приватизације, за куповину РТБ „Бор” интересовале чак 23 фирме.

Ипак, тада је било више неозбиљних него озбиљних понуђача, па чак ни румунски „Купром”, који је дао највећу понуду, од 400 милиона долара, није успео да испуни уговорне обавезе и уплати обећане паре.

Пре светске финансијске кризе био је још један покушај продаје компаније – 31. августа 2007. године. На том тендеру победио је аустријски „Атек”, који је понудио 466 милиона. Међутим, ни са овим понуђачем РТБ „Бор” није имао среће. И „Атек”, баш као и румунски „Купром”, није имао пара.

После два пропала тендера држава је одлучила да докапитализацијом у приватизацију РТБ „Бор” уведе стратешког партнера. Било је замишљено да држава у заједничку компанију унесе имовину РТБ-а, а партнер би имао обавезу да инвестира. Предвиђено је било и да улагач све дугове преузме на себе. То је, по многима, био основни разлог зашто ни такав начин приватизације није успео. Агенција је 11. јула 2008. године објавила јавни позив за достављање заинтересованости за стратешко партнерство. На продају је изнето 67 одсто капитала, али заинтересованих није било.

Извоз већи за четвртину

Рударско-топионичарски басен „Бор” продао је у првих шест месеци 2018. године на страном тржишту 15.000 тона бакра, што му је, заједно са продајом осталих производа, обезбедило за 23 одсто већи извоз него у истом периоду прошле године, преноси Танјуг.

Девизни прилив од продаје робе у иностранству за шест месеци износи 107,1 милион долара, а додатних 30,9 милиона долара зарађено је од испоруке бакра домаћим прерађивачима.

Енглези су за борско сребро, купљено од јануара до јуна, платили милион и 372.000 долара, а додатних 835.000 долара издвојили су за паладијум и платину.

Пољаци су од јануара до краја јуна набавку селена и плавог камена из Бора платили укупно милион и по долара, а у истом периоду је пут Румуније, Грчке и Бугарске отишла и сумпорна киселина у вредности од 216.000 долара.