Bregzit se okreće oko orbite EU
Nova lica pridružila su se kabinetu premijerke Tereze Mej, koja se nakon serije ostavki bori da održi vladu. Otišli su glavni pregovarač za bregzit Dejvid Dejvis i šef diplomatije Boris Džonson jer im se ne dopada smer u kojem ide razvod Brisela i Londona. Nakon aktuelnog plana vlade da održi što bliskije ekonomske veze sa EU posle bregzita, oni su zaključili da se umesto razlaza zemlja priprema za proces pridruženja uniji. Džonson je bio slobodan da zaključi da se Britanija kreće ka statusu kolonije.
Iako je u pokušaju da se slegne prašina zaključeno da je Džonsonov odlazak od opšteg dobra (Moskva veruje da će se odnosi dve zemlje sada popraviti), nije teško zaključiti da bežanje s terena u samoj završnici dva glavna igrača, advokata bregzita, stavlja tačku na oštri razvod i uvodi nežnu varijantu.
S tim u vezi nemački „Zidojče cajtung” se istakao naslovom „Ministri pobegli od Tereze Mej”, primetivši da su Dejvis i Džonson optužili vladu da je slaba u Briselu. „Velt” je na naslovnici zaključio da se ne može isključiti mogućnost kraha bregzita pa čak i novih izbora. „Politiko” tvrdi da „premijerka zombi odbija da umre”, u kontekstu da uprkos bekstvu njene dve „najveće zverke”, Mejova odoleva ostavci i odbija da se povuče s kursa mekog bregzita. Laburisti govore o novoj koaliciji haosa kako bi srušili vladu kada se konačni sporazum o razlazu vrati parlamentu na razmatranje.
I upućeni u prilike tvrde da aktuelnosti treba posmatrati u svetlu onoga što je zaključio Džonson rekavši, kako ga citiraše „Dejli telegraf” i „Tajms” – da san o bregzitu umire. Sada već bivši šef diplomatije tvrdi i da Ostrvo postaje kolonija, ali namerom da zadrže bliske ekonomske odnose sa kontinentalnim državama ne treba ići dalje od toga da London igra na kartu polurazlaza, u javnosti popularno nazvanog „biznis frendli bregzita”. Reč je o modelu koji, okretanjem oko orbite EU, umesto evroskepticima, zadovoljava interese krupnog kapitala. Njegov vrh uporno je upozoravao britansku vladu da će se preseliti u kontinentalni deo Evrope ako ubrzo ne dobije garancije o statusu kvo u poslovanju s EU. „Njujork tajms” piše da bi „Jaguar – Land rover” zbog oštrog bregzita u Britaniji mogao umanjiti investicione planove u vrednosti od 100 milijardi dolara i biti prisiljen da zatvori neke fabrike. „Erbas” i auto-gigant BMV zapitali su se da li će proizvodne pogone na ostrvskom tlu držati otvorenim pod istim uslovima.
Dakle, ono što se trenutno dešava između Londona od Brisela plastično se može uporediti sa formalnim razlazom supružnika koji više ne žive pod istim krovom ali i dalje provode mnogo vremena zajedno. Tata povremeno dolazi na ručak, puni frižider, igra se sa decom, izvodi mamu u bioskop i povremeno prespava.
Ista suština može se izvući iz premijerkinog uveravanja da će Velika Britanija vratiti samostalnost i zadržati jaku ekonomiju. Ona je objasnila da bregzit koji će imati znači da će vratiti kontrolu nad granicama, zakonima i novcem, prekinuti slobodu kretanja i pravnu nadležnost Evropskog suda pravde i slanje ogromnih suma novca britanskih poreskih obveznika Evropskoj uniji, a sačuvaće poslove.
Ako su Džonson i Dejvis jedine žrtve ovog ishoda, onda je fotelja Tereze Mej daleko stabilnija nego što se spekuliše jer postoji šansa da je, suočavajući se sa dubokim podelama u društvu i vladi, uspela da donekle podmiri evroskeptike i one koji bi da ostanu u zajednici.
Nije teško razumeti zašto London teži održanju ekonomskih odnosa sa EU, ali se ne može olako tvrditi da će vlada Tereze Mej opstati. Ako se to desi, predlog o bliskim ekonomskim vezama stići će u Brisel, a ako Dejvis i Džonson izazovu domino efekat vlada će početi da se raspada.
Što se Balkana tiče, veruje se da Britanija, koja se protivila pridruženju istočnih zemalja uniji, neće biti toliko zainteresovana za zapadni Balkan i, politički gledano, neće imati uticaja. A što se Džonsonove ostavke u jeku samita šefova diplomatije balkanskih zemalja u Londonu tiče, čula se jedino njihova šaljiva reakcija da to tako biva kada Balkanci dođu u London.
Funta pala više od 0,2 odsto
Previranja u vladi odrazila su se na funtu koja je pala više od 0,2 odsto u odnosu na dolar i evro. Nakon odlaska oštrog zagovornika bregzita Dejvida Dejvisa dobila je na snazi, ali je Džonsonova ostavka oborila britansku valutu zbog bojazni da je u pitanje dovedena liderska pozicija Tereze Mej.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
