Studiraju ono što su hteli ili – ništa
Završava se dopunski upisni rok na državnim univerzitetima, a njegovi rezultati su uglavnom mršavi: za nekoliko dana, koliko su potencijalni brucoši mogli da se upišu posle završenog redovnog termina – na svakom od fakulteta koji je omogućio ovaj dodatni prijem – prijavilo se, u proseku, po njih desetak. Preciznije rečeno, na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu do juče ih je bilo 23, na Građevinsko-arhitektonskom u Nišu 18, na Šumarskom u Beogradu 13, na Pravnom u Nišu šest, a na Ekonomskom u istom gradu – niko, kao i na Pedagoškom u Užicu.
Objašnjavajući otkud slaba zainteresovanost potencijalnih brucoša za dopunski upisni rok, prof. dr Žarko Popović, prodekan za nastavu na niškom Ekonomskom fakultetu, kaže da je svako od njih, da bi se upisao bez prijemnog, morao da donese uverenje o tome da je položio ispit, i to iz sasvim određenog predmeta, na nekom drugom fakultetu, što je u startu smanjilo interesovanje za produženi julski upis.
Popović, međutim, napominje da treba imati u vidu i to da je reč o ovogodišnjoj manje brojnoj generaciji svršenih srednjoškolaca i da novih kandidata za upis nema mnogo. Zato ističe podatak da se na Ekonomskom u Nišu ove godine prijavilo stotinu maturanata više nego lane, dok je na Elektronskom fakultetu, poznatom po smeru za informatiku, ovog juna bilo oko 200 prijavljenih manje nego 2017. Popović to dovodi u vezu sa „ipak smanjenim interesovanjem” potencijalnih studenata za informacione tehnologije, dok njegov kolega prof. dr Aleksandar Čučković, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, smatra da je period interesovanja brucoša za IT sektor – u punom jeku.
– Kao što je početkom dvehiljaditih zbog dolaska stranih banaka bilo povećano zanimanje za bankarstvo i finansijske smerove, sada je tako sa informacionim tehnologijama – objašnjava Čučković i dodaje da je u međuvremenu interesovanje za finansijske studijske programe opalo. Sad, međutim, nadležne institucije, pa i veliki deo javnosti, forsiraju informatička i tehnička zanimanja, što je od velikog uticaja i na opredeljivanje svršenih srednjoškolaca.
Na Ekonomskom fakultetu u Subotici ostalo je, međutim, još 18 mesta na budžetu i oko 200 samofinansirajućih, ali Čučković kaže da su na ovom fakultetu zbog promenjenog interesovanja mladih očekivali i slabiji upisni rezultat u junskom roku. Preostaje drugi rok, početkom septembra, ali fakulteti koji se u poslednje vreme suočavaju sa smanjenim interesovanjem potencijalnih studenata morali bi, kaže Čučković, da rade na osavremenjavanju svojih studijskih programa i same nastave.
Nasuprot ovim fakultetima su oni koji ne samo da nisu imali razloga da raspisuju dopunski rok nego su sve svoje ovogodišnje upisne planove u startu premašili, ostavljajući mnoge odlične đake „ispred kapije”. Takvih je mnogo, ne samo na velikim beogradskim fakultetima, nego i na nekim kragujevačkim, niškim, novosadskim, pa i na Medicinskom u Kosovskoj Mitrovici. U Kragujevcu je, recimo, na Fakultetu medicinskih nauka na studije medicine primljeno 88 novih brucoša, ali je 310 njih na listi čekanja, u Nišu je na Elektronski fakultet primljeno njih čak 540, ali je još stotinu imena ispod crte, u Kosovskoj Mitrovici, od 139 onih koji su polagali prijemni ispit na Medicinskom samo je 80 primljeno, što na budžet, što kao samofinansirajući.
Otkud, s druge strane, prvi veliki minusi na nekad popularnim fakultetima, kao što su ekonomski, pravni i drugi? Jedan od profesora s kojima smo razgovarali kaže da to ne treba da nas čudi: interesovanje za upis na ove fakultete je smanjeno, a fakulteti su zadržali maksimalne kvote iz najboljih godina. I ne smanjuju ih, jer ako ih smanje, manje je i sredstava iz budžeta, a manje je i nastavnika potrebno za nastavu. I zato se na sva ta smanjenja nerado odlučuju.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
