Студирају оно што су хтели или – ништа
Завршава се допунски уписни рок на државним универзитетима, а његови резултати су углавном мршави: за неколико дана, колико су потенцијални бруцоши могли да се упишу после завршеног редовног термина – на сваком од факултета који је омогућио овај додатни пријем – пријавило се, у просеку, по њих десетак. Прецизније речено, на Факултету за физичку хемију у Београду до јуче их је било 23, на Грађевинско-архитектонском у Нишу 18, на Шумарском у Београду 13, на Правном у Нишу шест, а на Економском у истом граду – нико, као и на Педагошком у Ужицу.
Објашњавајући откуд слаба заинтересованост потенцијалних бруцоша за допунски уписни рок, проф. др Жарко Поповић, продекан за наставу на нишком Економском факултету, каже да је свако од њих, да би се уписао без пријемног, морао да донесе уверење о томе да је положио испит, и то из сасвим одређеног предмета, на неком другом факултету, што је у старту смањило интересовање за продужени јулски упис.
Поповић, међутим, напомиње да треба имати у виду и то да је реч о овогодишњој мање бројној генерацији свршених средњошколаца и да нових кандидата за упис нема много. Зато истиче податак да се на Економском у Нишу ове године пријавило стотину матураната више него лане, док је на Електронском факултету, познатом по смеру за информатику, овог јуна било око 200 пријављених мање него 2017. Поповић то доводи у везу са „ипак смањеним интересовањем” потенцијалних студената за информационе технологије, док његов колега проф. др Александар Чучковић, са Економског факултета у Суботици, сматра да је период интересовања бруцоша за ИТ сектор – у пуном јеку.
– Као што је почетком двехиљадитих због доласка страних банака било повећано занимање за банкарство и финансијске смерове, сада је тако са информационим технологијама – објашњава Чучковић и додаје да је у међувремену интересовање за финансијске студијске програме опало. Сад, међутим, надлежне институције, па и велики део јавности, форсирају информатичка и техничка занимања, што је од великог утицаја и на опредељивање свршених средњошколаца.
На Економском факултету у Суботици остало је, међутим, још 18 места на буџету и око 200 самофинансирајућих, али Чучковић каже да су на овом факултету због промењеног интересовања младих очекивали и слабији уписни резултат у јунском року. Преостаје други рок, почетком септембра, али факултети који се у последње време суочавају са смањеним интересовањем потенцијалних студената морали би, каже Чучковић, да раде на осавремењавању својих студијских програма и саме наставе.
Насупрот овим факултетима су они који не само да нису имали разлога да расписују допунски рок него су све своје овогодишње уписне планове у старту премашили, остављајући многе одличне ђаке „испред капије”. Таквих је много, не само на великим београдским факултетима, него и на неким крагујевачким, нишким, новосадским, па и на Медицинском у Косовској Митровици. У Крагујевцу је, рецимо, на Факултету медицинских наука на студије медицине примљено 88 нових бруцоша, али је 310 њих на листи чекања, у Нишу је на Електронски факултет примљено њих чак 540, али је још стотину имена испод црте, у Косовској Митровици, од 139 оних који су полагали пријемни испит на Медицинском само је 80 примљено, што на буџет, што као самофинансирајући.
Откуд, с друге стране, први велики минуси на некад популарним факултетима, као што су економски, правни и други? Један од професора с којима смо разговарали каже да то не треба да нас чуди: интересовање за упис на ове факултете је смањено, а факултети су задржали максималне квоте из најбољих година. И не смањују их, јер ако их смање, мање је и средстава из буџета, а мање је и наставника потребно за наставу. И зато се на сва та смањења нерадо одлучују.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
