Ruse bismo pobedili
Užas, znao sam da ćemo da izgubimo od Hrvata. Bili smo spremni na poraz, jer mi uvek gubimo u fudbalu. Moja sreća je što sam igrao predstavu „Magbet 448” u „Vuku” pa se nisam dodatno nervirao, kaže za „Politiku” engleski glumac Stiven Sims, dugogodišnji član Kraljevske Šekspir kompanije i aktuelni direktor Kraljevske akademije za glumu u Birmingemu koji je ovih dana gost Beograda.
U vreme dok se sinoć u Moskvi igrala polufinalna utakmica Hrvatska–Engleska na aktuelnom Svetskom fudbalskom prvenstvu, Stiven Sims je na sceni UK „Vuk Karadžić” u Beogradu gostovao sa multimedijalnim solo performansom „Magbet 448”, u režiji Aleksandra Saše Dunđerovića, u produkciji Kraljevske akademije Birmingem i Kolektiva teatra iz Mančestera, tumačeći i lik Magbeta i Ledi Magbet. Gostovanje je realizovano u okviru Svetskog kongresa Međunarodne federacije za pozorišna istraživanja IFTR 2018. koji će biti završen večeras.
– U Engleskoj je proteklih dana bila na snazi teorija: da smo igrali sa Rusima pobedili bismo ih, ali ako igramo sa Hrvatima izgubićemo. Zašto? Zato što su u ovom trenutku velike tenzije između Engleske i Rusije. Imali smo i slike engleskog tima u antihemijskim uniformama koji igraju fudbal sa Rusima. Verovali smo da ćemo da izgubimo i malo ranije, jer poslednjih 20 i više godina nikada tako daleko nismo dogurali kada je fudbal u pitanju – kaže Stiven Sims i dodaje:
– Volim Beograd zato što je autentičan, zato što ima svoju istoriju. Žilav je i lep. Podseća me na Budimpeštu, ali je mnogo zanimljiviji, jer nije pokvaren zapadom. U Budimpešti i Beču ima jako mnogo turista tako da ih je taj komercijalni turizam iskvario. Beograd još uvek ima svoju čistotu, iako je mesto raskršća puteva. Osećam se ovde kao da sam u velikom evropskom gradu, ali sa posebnim odnosom jer ima i primese drugih kultura.
Ovo je ujedno druga godina zaredom da Stiven Sims dolazi u Beograd.
Prošle godine je dolazio sa grupom svojih studenata. Ovoga puta imao je zapažen nastup u okviru Svetskog kongresa Međunarodne federacije za pozorišna istraživanja koji propituje odnos pozorišta i migracije, odnosno kako su pozorište, izvođačke umetnosti i performans odgovorili na pitanja egzila, raseljavanja...
– U Engleskoj je pitanje migranata i migracije veliki problem. Ovo što se sada dešava vezano za Britaniju i Bregzit je povezano zato što neki ljudi u vlasti žele da zaustave slobodan tok i protok ljudi. Razlog zašto sam došao na ovakav kongres u Beograd jeste što verujem u razmenu ljudi, jer je to nešto što će da nas duhovno obogati – kaže Stiven Sims i iz prve ruke objašnjava kako engleska kulturna javnost gleda na tamošnje prilike.
– Ljudi su jako zbunjeni, pola vlade smo izgubili u proteklih nekoliko dana. Bio je referendum da li da ostanemo ili idemo iz Evrope. Kada sam se ujutro probudio i pogledao novine, shvatio sam da su ovi drugi pobedili. Bio sam u šoku, svi su verovali da ćemo da pobedimo, ali desilo se što se desilo. Bila je mala razlika za i protiv, s tim da ogromna većina ljudi nije glasala. Zapravo, mnogi su glasali protiv, ne zbog Evrope, nego zbog tadašnje vlade.
A da je Stiven Sims iskreno zavoleo Beograd potvrdio nam je činjenicom da namerava da kupi stan u srpskoj prestonici. Jedino što mu smeta, kako kaže, jeste to što ljudi mnogo puše.
Performans „Magbet 448” kreiran je od tekstualnog kolaža koristeći se Šekspirovim „Magbetom”, poslednjim delom Sare Kejn „Psihoza u 4.48” i indijskom poezijom iz 12. veka.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
