Русе бисмо победили
Ужас, знао сам да ћемо да изгубимо од Хрвата. Били смо спремни на пораз, јер ми увек губимо у фудбалу. Моја срећа је што сам играо представу „Магбет 448” у „Вуку” па се нисам додатно нервирао, каже за „Политику” енглески глумац Стивен Симс, дугогодишњи члан Краљевске Шекспир компаније и актуелни директор Краљевске академије за глуму у Бирмингему који је ових дана гост Београда.
У време док се синоћ у Москви играла полуфинална утакмица Хрватска–Енглеска на актуелном Светском фудбалском првенству, Стивен Симс је на сцени УК „Вук Караџић” у Београду гостовао са мултимедијалним соло перформансом „Магбет 448”, у режији Александра Саше Дунђеровића, у продукцији Краљевске академије Бирмингем и Колектива театра из Манчестера, тумачећи и лик Магбета и Леди Магбет. Гостовање је реализовано у оквиру Светског конгреса Међународне федерације за позоришна истраживања ИФТР 2018. који ће бити завршен вечерас.
– У Енглеској је протеклих дана била на снази теорија: да смо играли са Русима победили бисмо их, али ако играмо са Хрватима изгубићемо. Зашто? Зато што су у овом тренутку велике тензије између Енглеске и Русије. Имали смо и слике енглеског тима у антихемијским униформама који играју фудбал са Русима. Веровали смо да ћемо да изгубимо и мало раније, јер последњих 20 и више година никада тако далеко нисмо догурали када је фудбал у питању – каже Стивен Симс и додаје:
– Волим Београд зато што је аутентичан, зато што има своју историју. Жилав је и леп. Подсећа ме на Будимпешту, али је много занимљивији, јер није покварен западом. У Будимпешти и Бечу има јако много туриста тако да их је тај комерцијални туризам искварио. Београд још увек има своју чистоту, иако је место раскршћа путева. Осећам се овде као да сам у великом европском граду, али са посебним односом јер има и примесе других култура.
Ово је уједно друга година заредом да Стивен Симс долази у Београд.
Прошле године је долазио са групом својих студената. Овога пута имао је запажен наступ у оквиру Светског конгреса Међународне федерације за позоришна истраживања који пропитује однос позоришта и миграције, односно како су позориште, извођачке уметности и перформанс одговорили на питања егзила, расељавања...
– У Енглеској је питање миграната и миграције велики проблем. Ово што се сада дешава везано за Британију и Брегзит је повезано зато што неки људи у власти желе да зауставе слободан ток и проток људи. Разлог зашто сам дошао на овакав конгрес у Београд јесте што верујем у размену људи, јер је то нешто што ће да нас духовно обогати – каже Стивен Симс и из прве руке објашњава како енглеска културна јавност гледа на тамошње прилике.
– Људи су јако збуњени, пола владе смо изгубили у протеклих неколико дана. Био је референдум да ли да останемо или идемо из Европе. Када сам се ујутро пробудио и погледао новине, схватио сам да су ови други победили. Био сам у шоку, сви су веровали да ћемо да победимо, али десило се што се десило. Била је мала разлика за и против, с тим да огромна већина људи није гласала. Заправо, многи су гласали против, не због Европе, него због тадашње владе.
А да је Стивен Симс искрено заволео Београд потврдио нам је чињеницом да намерава да купи стан у српској престоници. Једино што му смета, како каже, јесте то што људи много пуше.
Перформанс „Магбет 448” креиран је од текстуалног колажа користећи се Шекспировим „Магбетом”, последњим делом Саре Кејн „Психоза у 4.48” и индијском поезијом из 12. века.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
