Misija i magije „Starog sela”

Užice – Muzej „Staro selo” u Sirogojnu, jedini naš etno-muzej na otvorenom, i posle bezmalo tri decenije postojanja, dosledan je u svojoj misiji – čuvati tradiciju, običaje, narodno graditeljstvo, negovati davnašnje vrednosti i predstavljati ih posetiocima. Starijima da se podsete, mlađima da spoznaju ono lepo u našem tradicionalnom.

Jer, mnogo ih je koji dolaze u ovo neveliko zlatiborsko selo da muzej posete. Oko 50.000 godišnje, iz svih krajeva Srbije, s tim što poslednjih godina stiže i prilično stranih gostiju. Prošle godine, na primer, sve je bilo u znaku Litvanaca, najmanje jednom nedeljno dolazila je pokoja grupa iz te baltičke zemlje. Rado „Staro selo” pohode i Slovenci, poneki Japanac i drugi.

Uz poznata drvena zdanja, gde su sačuvani predmeti iz prošlosti ovog kraja, pažnju im posebno privlači čuvanje starih zanata. U stalnoj muzejskoj postavci, po rečima višeg kustosa etnologa Snežane Tomić Joković, opremljene su tri zanatske radionice: grnčarska, kačarska i kovačka. Tokom sezone, u vreme kad je posećenost muzeja najveća, dolaze zanatlije da rade u ovim radionicama i prikažu kako su od davnina izrađivani predmeti od zemlje, drveta, metala.

– U jednoj od kuća žene prikazuju i stare tehnike tkanja, pa spremanje starih jela, a u vreme značajnih pravoslavnih praznika neguju se ovde vekovni obredi: Božićni i Uskršnji običaji, kićenje objekata leskovim granama na Spasovdan, iznošenje tkanih prekrivki na Vidovdan, pravljenje venaca od cveća na Ivanjdan i Petrovdan – nabraja Snežana Tomić Joković.

Misija „Starog sela” je i u mnoštvu umetničkih i kulturnih sadržaja koji se ovde organizuju. Niz izložbi je tokom cele godine u dvorani muzeja. U ovoj sezoni tu su postavke umetničkih fotografija, pa izložba o starom graditeljstvu na Zlatiboru, umetničke slike i skulpture ovog kraja, mahom iz fondova ovog muzeja, pa i iz drugih muzejskih ustanova Srbije.

Već tri godine u saradnji sa Katedrom etnologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu ovde se radi na projektu „Tradicija i savremeno odevanje”. Dolaze u „Staro selo” studenti završnih godina etnologije da ovde, u okviru prakse, obave terenska istraživanja o pletiljama i promeni socioporodičnih odnosa u selu usled zapošljavanja tih žena. Sve će to biti publikovano. Inače, sve češće Sirogojno pohode i đačke ekskurzije, pa se za osnovce ovde organizuju kvizovi znanja, da kroz igru provere šta su u „Starom selu” naučili o našoj tradiciji. Veliki broj užičkih đaka, više od 1.000 njih, prošlo je ovde kroz šest kreativnih radionica projekta nazvanog „Od kolevke do planete”, učeći o graditeljstvu, starim igrama, kićenju i ulepšavanju.

Tu su, naravno, i naučnostručni skupovi, poput nedavno održanog skupa Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije. O prezentaciji etnoloških predmeta i odnosa novih medija i koncepcije muzeja razgovarali su etnolozi muzejskih ustanova Srbije i Republike Srpske. Tom prilikom prikazana je i izložba „Sarački zanat u Vršcu” autorke Vesne Stankov.

A uz misiju „Starog sela” tu su i – magije. Naime, Sirogojno je jedno od mesta koje 17. maja učestvuje u drugoj nacionalnoj manifestaciji „Noć muzeja”. Prošle godine je ovaj muzej takođe učestvovao, i to programom  „Lov na bića sa one strane”, sa alama, baucima, vampirima, a ove godine su to osmislili kao program zvani „Omajnici”.

– Radi se o ljubavnoj magiji, objašnjava kustos „Starog sela” Bojana Bogdanović. – U zdanjima etno-postavke kuvaće se ljubavni napitak, tražiti simboli ljubavne magije, skidati čini koje devojke ugataju muškarcima. Za to vreme, u dvorani Muzeja biće postavljena izložba strip-panela koja ilustracijama govori o ovoj temi. Poruka svega je priča o vekovnim verovanjima u narodu, osvežavanje sećanja na davnašnja nastojanja da se magijskim radnjama pridobije naklonost voljene osobe...