Мисија и магије „Старог села”

Ужице – Музеј „Старо село” у Сирогојну, једини наш етно-музеј на отвореном, и после безмало три деценије постојања, доследан је у својој мисији – чувати традицију, обичаје, народно градитељство, неговати давнашње вредности и представљати их посетиоцима. Старијима да се подсете, млађима да спознају оно лепо у нашем традиционалном.

Јер, много их је који долазе у ово невелико златиборско село да музеј посете. Око 50.000 годишње, из свих крајева Србије, с тим што последњих година стиже и прилично страних гостију. Прошле године, на пример, све је било у знаку Литванаца, најмање једном недељно долазила је покоја група из те балтичке земље. Радо „Старо село” походе и Словенци, понеки Јапанац и други.

Уз позната дрвена здања, где су сачувани предмети из прошлости овог краја, пажњу им посебно привлачи чување старих заната. У сталној музејској поставци, по речима вишег кустоса етнолога Снежане Томић Јоковић, опремљене су три занатске радионице: грнчарска, качарска и ковачка. Током сезоне, у време кад је посећеност музеја највећа, долазе занатлије да раде у овим радионицама и прикажу како су од давнина израђивани предмети од земље, дрвета, метала.

– У једној од кућа жене приказују и старе технике ткања, па спремање старих јела, а у време значајних православних празника негују се овде вековни обреди: Божићни и Ускршњи обичаји, кићење објеката лесковим гранама на Спасовдан, изношење тканих прекривки на Видовдан, прављење венаца од цвећа на Ивањдан и Петровдан – набраја Снежана Томић Јоковић.

Мисија „Старог села” је и у мноштву уметничких и културних садржаја који се овде организују. Низ изложби је током целе године у дворани музеја. У овој сезони ту су поставке уметничких фотографија, па изложба о старом градитељству на Златибору, уметничке слике и скулптуре овог краја, махом из фондова овог музеја, па и из других музејских установа Србије.

Већ три године у сарадњи са Катедром етнологије на Филозофском факултету у Београду овде се ради на пројекту „Традиција и савремено одевање”. Долазе у „Старо село” студенти завршних година етнологије да овде, у оквиру праксе, обаве теренска истраживања о плетиљама и промени социопородичних односа у селу услед запошљавања тих жена. Све ће то бити публиковано. Иначе, све чешће Сирогојно походе и ђачке екскурзије, па се за основце овде организују квизови знања, да кроз игру провере шта су у „Старом селу” научили о нашој традицији. Велики број ужичких ђака, више од 1.000 њих, прошло је овде кроз шест креативних радионица пројекта названог „Од колевке до планете”, учећи о градитељству, старим играма, кићењу и улепшавању.

Ту су, наравно, и научностручни скупови, попут недавно одржаног скупа Етнолошке секције Музејског друштва Србије. О презентацији етнолошких предмета и односа нових медија и концепције музеја разговарали су етнолози музејских установа Србије и Републике Српске. Том приликом приказана је и изложба „Сарачки занат у Вршцу” ауторке Весне Станков.

А уз мисију „Старог села” ту су и – магије. Наиме, Сирогојно је једно од места које 17. маја учествује у другој националној манифестацији „Ноћ музеја”. Прошле године је овај музеј такође учествовао, и то програмом  „Лов на бића са оне стране”, са алама, бауцима, вампирима, а ове године су то осмислили као програм звани „Омајници”.

– Ради се о љубавној магији, објашњава кустос „Старог села” Бојана Богдановић. – У здањима етно-поставке куваће се љубавни напитак, тражити симболи љубавне магије, скидати чини које девојке угатају мушкарцима. За то време, у дворани Музеја биће постављена изложба стрип-панела која илустрацијама говори о овој теми. Порука свега је прича о вековним веровањима у народу, освежавање сећања на давнашња настојања да се магијским радњама придобије наклоност вољене особе...