Učitelj među košnicama

 Kuršumlija – Pre deset godina, Milivoje Perović, svima u Kuršumliji poznat kao Pera učitelj, ostavio je školu i đake i sav se posvetio – pčelama. To je, kaže nam, uradio teška srca, jer on je voleo rad sa decom, a deca i roditelji su voleli i cenili njega, bilo je i priznanja, ali... Ne može ljubav da se deli, veli Milivoje.

Pera pčelar, kako ga sada zovu, ima više od 130 košnica sa pčelama. Sav se njima posvetio i živi, ističe, od prodaje ne samo meda, nego i mleča, polenovog praha, propolisa... Kod njega se snabdevaju novim pčelinjim društvima, gotovo svi iz ovoga kraja koji počinju ovo lepo zanimanje ili šire pčelinjak. On je poznat i širom zemlje: član je redakcije časopisa „Pčelar“, bio u predsedništvu republičkog udruženja pčelara, ovde je predsednik opštinskog društva...

U porodici Perović pčelarenje ima dugu tradiciju. Otac Rade, koji je rođen u susednom selu Selištu, kao učesnik rata, kolonizovan je u Novoj Pazovi. Tu je radio kao stolar u zemljoradničkoj zadruzi i osnovao pčelinjak. Tu mu se rodio i školovao sin Milivoje, a kad je završio učiteljsku školu, otac je odlučio da se vrati u zavičaj. Preselili su i pčele u Prolom Banju, bilo je to 1968. Uz učiteljski posao u selu Grabovnici, pomagao je ocu i u pčelarstvu, a kad se 1975. oženio, otac mu je kao svadbeni dar dao – košnice sa pčelama. Postavio ih je na breg iznad rodne kuće supruge Gordane u selu Pločniku. I sada su tu, ali na desetine. Kaže kroz šalu da nije on odakle mu je žena, nego su to njegove pčele. A još više ih ima gore podno Kopaonika, nedaleko od brane na Toplici, koja se gradi u Selovi.

Na neobičan korak da napusti rad u školi odlučio se Milivoje, misleći, pre svega, da će na taj način moći da bolje živi, nego od skromne učiteljske plate. A bila je to, veli, porodična odluka. Sada su svi posvećeni tom poslu: supruga Gordana, ćerke Lana, student medicine i Miona, profesor engleskog jezika. Ipak, neposredni rad na pčelinjaku ostaje samo Milivoju. Da mu pčele ne bi stradale od nekontrolisanog prskanja voćnjaka, on komšijama poklanja košnice sa pčelama, a za uzvrat samo traži da ga obaveste o vremenu kad nameravaju da tretiraju svoje voćnjake. I ta strategija, kaže, odlično funkcioniše. A ima Milivoje i drugih planova za dalje usavršavanje i gajenja pčela i prodaje njihovih proizvoda.

– Upravo pregovaram sa predstavnicima jedne nemačke firme koja ovde organizuje organsku proizvodnju malina i kupina. Pod njihovim stručnim i marketinškim nadzorom u Kosanici će se uskoro proizvoditi organska hrana na bazi pčelinjih proizvoda, što će, nadam se, omogućiti da med bude srpski brend na tržištu EU. A kad bi država podsticala pčelarstvo, ja bih krenuo u proizvodnju medovine na veliko. Našao sam za to recept sa početka prošlog veka pod nazivom „medovina starih Slovena“ i dodao prolom vodu, tako sam dobio i ukusno i lekovito piće – otkriva Milivoje.

Perović navodi englesko iskustvo po kojem jedna košnica sa pčelama „zaradi” godišnje 1.200 evra, ne samo od meda, nego mnogo više od oprašivanja voćnjaka. 1.000 evra ostaje državi, a pčelaru 200. Otuda država tamo podstiče raznim beneficijama ovo zanimanje, a kod nas, ukinut je čak i regres na šećer, a pčelarski pribor oporezovan kao sva druga roba – upozorava Milivoje Perović.