Manje dece zbog rata i migracija

Dr Nikitović upozorava da svakih petnaest minuta u našoj zemlji živi jedna osoba manje. On dodaje da su Bosna i Hercegovina, Srbija i Hrvatska podnele najveće demografske žrtve u krvavom bratoubilačkom ratu. O tome ilustrativno svedoči statistika koja upozorava da je Bosna ostala bez 900.000 stanovnika ili 20 odsto predratnog stanovništva, dok je Hrvatska izgubila oko pola miliona ili 10 odsto stanovništva, od čega 400.000 otpada na Srbe.

„Samo zahvaljujući tome što se tokom devedesetih u našu zemlju doselilo više od pola miliona izbeglica, broj stanovnika Srbije nije se smanjio između 1991. i 2002. godine. Međutim, već u sledećoj deceniji, između 2002. i 2011. godine, naša zemlja se smanjila za oko 400.000 ljudi. Ne postoji pouzdana procena broja odseljenih iz Srbije tokom devedesetih jer je do početka rata najveći broj ljudi odlazio iz zemlje kroz bilateralne sporazume zemalja, i država je imala značajnu kontrolu nad brojem iseljenih. Međutim, grube procene govore da je tokom devedesetih godina prošlog veka najmanje 400.000 ljudi emigriralo iz Srbije – odlazile su cele porodice, ali pre svega mladi i obrazovani ljudi u reproduktivnom periodu. Migracije su nastavljene i nakon završetka ratova. Novije procene govore da svake godine u proseku oko 50.000 ljudi odlazi u inostranstvo najmanje na godinu dana, a da se oko 35.000, uglavnom starih i penzionisanih osoba, vrati u maticu”, objašnjava dr Vladimir Nikitović.

Procenjeno je da je oko pet miliona ljudi na prostoru bivše SFRJ prisilno promenilo svoje mesto boravišta usled raspada zemlje. Mnogi su se vratili, ali je nekoliko miliona ipak trajno promenilo svoje boravište. To u prevodu znači da je skoro četvrtina Jugoslovena bila prinuđena da promeni svoje mesto prebivališta – napusti rodni grad, ceo život spakuje u kofer i s porodicom krene u neizvesnost. Prema procenama poznatog slovenačkog demografa Damira Josipoviča, na prostoru bivše Jugoslavije rodilo bi se dva i po miliona ljudi da nije bilo rata i migracija.

„Migracije nisu dovele samo do promene ’krvne slike’ novonastalih država, već je promenjena demografska struktura stanovništva – mladi ljudi od kojih se očekuje da popravljaju natalitetnu statistiku nacije trajno su se iselili. Ogromni delovi Hrvatske danas su pusti – početkom devedesetih u ovoj zemlji živelo je oko 500.000 Srba, danas ih je oko 16.000”, ističe naš sagovornik.

Od kada je ova zemlja 2013. godine postala članica Evropske unije, procenjuje se da se iz nje iselilo između 250.000 i 350.000 ljudi, pa u Hrvatskoj danas niko ne govori o migracijama ili iseljavanju stanovništva već o – egzodusu. Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je na sednici Veća za demografsku revitalizaciju nedavno upozorila da je stvarni broj ljudi dva i po puta veći u odnosu na službenu statistiku i iznela pesimističan podatak da je lane zemlju napustilo 80.000 mladih.

A na pitanje – da li se sličan migracioni scenario može očekivati i u Srbiji kada budemo postali deo Evropske unije, naš sagovornik odgovara potvrdno i dodaje:

„Hrvatska i Srbija imaju gotovo identične demografske trendove, počev od niske stope nataliteta, visoke stope mortaliteta, očekivane dužine života... Sve je isto i strepim da će sve biti isto kada se i naša zemlja bude priključila velikoj porodici evropskih naroda. U jednom od mojih poslednjih istraživanja, koje sam objavio s renomiranim kolegama iz inostranstva, radio sam procenu šta bi se desilo po pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Rezultati govore da bi u prvih pet godina prosečan godišnji negativan migracioni bilans bio duplo veći nego danas, što znači da bi se iz zemlje godišnje iseljavalo minimum 25.000 ljudi. Čak i u optimističnom scenariju, koji podrazumeva da bi se vremenom iseljavanje smanjilo, a Srbija u daljoj perspektivi postala privlačna za imigrante, broj stanovnika u zemlji bi kroz 40 godina pao na pet miliona”, objašnjava naš sagovornik.