Trampov šou i „grešna” Nemačka

Čovek za naslovnu stranu: Dolazak u Evropu američkog predsednika Donalda Trampa svakako je bio, prošle nedelje, svetski događaj broj jedan. Predsednik SAD opravdao je sva očekivanja protivnika stare diplomatske škole da se mnogo govori a zapravo ništa ne kaže, da se najvažnije političke poruke kriju negde između redova.

I na samitu NATO-a u Briselu i tokom posete Velikoj Britaniji Tramp je bio gotovo surovo direktan. Kritikovao je, pretio, ismevao, umeo je da se izlane pa se trapavo izvinjavao... Kada je posle okončanja samita zapadne alijanse napustio Brisel i otputovao u London verovatno niko od lidera država – američkih saveznika nije mogao mirno da spava. Pohvaljeni su svakako očekivali nešto više od lepih reči, kritikovani su se povukli kući da vidaju „rane” i potraže odgovore na Trampove primedbe.

Američki predsednik je, na kraju, svakako bio zadovoljan. Njegov najnoviji evropski šou bio je veoma uspešan, stalno je bio u centru pažnje – „udarao” je i levo, i desno, i po sredini – ostavljajući sebi dovoljno prostora i vremena da se, ukoliko je potrebno, vrati i dovrši posao.

 

Pored Donalda Trampa utisak je da su zadovoljni mogli da budu i mediji. Iz časa u čas stizali su pikantni detalji koji su ulepšavali novinske izveštaje i komentare. Čak i mediji koji ga ne vole ili otvoreno napadaju morali su na kraju da priznaju: Tramp u akciji je uvek čovek za naslovnu stranu.

Šta će da uradi Berlin: Izgleda da je u najnovijem evropskom pohodu Donalda Trampa najgore prošla Nemačka.

„Planirana izgradnja gasovoda ’Severni tok 2’ od Rusije do Nemačke je veoma loš posao za Nemačku, nemački narod i NATO”, poručio je iz Brisela predsednik SAD. „To sam rekao i kancelarki Angeli Merkel”.

Šta je još na ovu temu američki predsednik rekao nemačkoj kancelarki u četiri oka verovatno nikada neće biti obelodanjeno. Pripreme za početak izgradnje „Severnog toka 2” u završnoj su fazi i sada će biti veoma zanimljivo pratiti koliko su Nemačka i Angela Merkel spremni da zbog američkog ultimatuma odustanu od posla s Rusijom.

Njegovi zahtevi i pretnje članicama NATO-a da obavezno povećaju izdvajanja za odbranu već su izazvali ozbiljne političke potrese u Berlinu. Ionako klimava velika koalicija ozbiljno se podela oko oštrog Trampovog zahteva da Nemačka, kao i sve druge članice NATO-a, izdvaja godišnje dva procenta bruto društvenog proizvoda (BDP) za vojsku. U ovom trenutku Nemačka je veoma daleko od ovog cilja: Berlin izdvaja skromnih 1,23 procenta a u koalicionim pregovorim za formiranje nove nemačke vlade konzervativci i socijaldemokrati su se složili da bi ovaj procenat mogao da bude povećan na 1,5 odsto do 2024. godine.

Sve to je toliko udaljeno od Trampovih zahteva da nikoga ne treba da čudi žestina njegove kritike koja se obrušila na najrazvijeniju i najbogatiju evropsku državu. U međuvremenu, pojavile su se i neke nezvanične informacije da je Tramp na samitu u Briselu tražio da Evropljani izdvajaju i neuporedivo više novca nego što je to dogovoreno s partnerima u NATO-u. Spominje se čak da bi na vojsku svaka država trebalo da troši četiri procenta BDP-a.

Pedantni Nemaci odmah su izračunali da bi to značilo da Berlin za odbranu godišnje izdvaja 140 milijardi evra, tek za nijansu manje od 140,2 milijarde koliko troši Kina.

Od ovih brojki se čoveku, naravno, zavrti u glavi, što na svoj način potvrđuje i najnovije ispitivanje javnog mnjenja u Nemačkoj. Prema rezultatima istraživanja koje je objavio CDF (drugi program nemačke državne televizije) 45 odsto građana prihvata ideju da se vojna davanja povećaju do 2024. godine na 1,5 odsto BDP-a. Nešto više, 49 odsto, protivi se tome.

Odgovor na jedno drugo pitanje mnogo više govori o trenutnom raspoloženju nemačkih građana. Svega 9 odsto anketiranih izjavilo je da su „SAD i predsednik Tramp pouzdani partneri za bezbednost Evrope”, 89 odsto smatra da Amerikanci i njihov lider to nisu.

Neposlušni Turci i Indijci: Amerikanci nemaju problem samo sa štedljivim partnerima u NATO-u, pojavljuju se i druge države koje su spremne da se suprotstave diktatu Vašingtona. Pored Kine, koja je na pragu otvorenog trgovinskog rata sa SAD, oživljeno je staro neprijateljstvo prema Iranu, a na spisku neposlušnih država vodeća mesta zauzimaju Indija i Turska. Obe države zbog istog razloga – kupovine ruskog sistema za protivvazdušnu odbranu S-400.

Uprkos ozbiljnom američkom pritisku – čak i otvorenim pretnjama – Delhi i Ankara privode kraju svoje pregovore s Rusijom oko isporuke ovog modernog oružja. Indijska vlada je saopštila da je dogovorila sve detalje ugovora s Moskvom koji je vredan nekoliko milijardi dolara.

Na samitu NATO-a u Briselu turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu odlučno je branio pravo Ankare da od Rusa kupi ovo oružje. Prema sporazumu Ankare i Moskve prvi sistemi S-400 trebalo bi da budu isporučeni Turskoj krajem 2019. godine.