Stižu žalbe na presudu Mladiću

Sam Ratko Mladić je na statusnoj konferenciji rekao da mu u pritvoru nije dobro i da mu se zdravlje naglo pogoršalo.

„Od 2008, imao sam više nervnih i srčanih udara koji nisu registrovani. Ja želim da me leče u Beogradu, Moskvi ili Pekingu i tražim da me ovaj satrapski sud pusti, jer ovde za mene nema leka... Ja za zapadni zakon i sud ne hajem”, kazao je Mladić.

Sudija Meron je odgovorio Mladiću da je sud njegove zahteve za privremeno oslobađanje već odbio. Mladić je rekao da ga je posle prvog nervnog udara koji je 1996. „nekako predeverao” – „jedva preživeo”, drugi udar 2008. „bacio s nogu”, neposredno pre nego što je bio uhapšen u Srbiji.

„Sada sam malo bolje, ali nisam zdrav. Polovina tela i mozga mi ne radi kako treba”, izjavio je Mladić, koji je u sudnici izgledao čilo, zategnutog lica i sveže podšišane kose, prenela je agencija Beta.

Tvrdio je, međutim, da je u pritvoru po ceo dan u krevetu i da jedva stoji.

Mladićevi branioci Branko Lukić i Dejan Ivetić ponovili su da kod generala postoji visok rizik od novog moždanog ili srčanog udara. Te tvrdnje je ranije više puta kao neosnovane odbacio Haški tribunal, ali je sudija Meron naložio da ponovo budu ispitane.

Na prošlonedeljnoj statusnoj konferenciji, mogao se i prvi put čuti Mladićev stav o prvostepenoj presudi: „Ovo je lažni sud i ja ga ne priznajem. Lažni sudija (Alfons) Ori doneo je meni opskurnu doživotnu presudu... Zato što sam branio svoj narod i državu od NATO-a i njegovih satrapa”, rekao je Mladić.

Sledeća statusna konferencija održaće se za 120 dana.

Mladić je, da podsetimo, osuđen 22. novembra prošle godine, kada ga je Haški tribunal nepravosnažno proglasio krivim na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici; progona muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanja stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanja za taoce pripadnika Unprofora, 1992–1995.

Osuđen je za ukupno 10 od 11 tačaka optužnice: genocid u Srebrenici, kao najteži zločin, zatim za progon, istrebljenje, ubistva, zločine protiv čovečnosti, deportaciju, nehumano delo premeštanja, terorisanje, napade na civile i uzimanje talaca od maja 1992. do novembra 1995. Sudsko veće, većinom glasova, sa izuzetim mišljenjem sudije Orija, nije pronašao odgovornost za genocid u šest opština u BiH – Ključ, Kotor Varoš, Sanski Most, Prijedor, Vlasenica i Foča.

U najtežoj tački optužnice koja se tiče genocida u Srebrenici, prvostepeno veće je pronašlo Mladićevu nameru za ovaj zločin. Upravo je postojanje namere, pravno, najteže dokazivo kod genocida, a u Mladićevom slučaju je ta namera prepoznata u više njegovih postupaka. Iz obrazloženja se stiče utisak da je ključna bila Mladićeva izjava od 12. jula 1995. koju je izrekao međunarodnim predstavnicima na skupu u hotelu „Fontana” u Bratuncu. Na tom sastanku se razgovaralo o situaciji u Srebrenici, a Mladić je tom prilikom kazao za lokalno stanovništvo: „Mogu ostati ili nestati.”

Osim ovog, sud je nameru prepoznao i u Mladićevom naređenju o razdvajanju muškaraca od žena i dece obmanjujući ih da će biti odvedeni u Bratunac na razmenu. Sud je uzeo u obzir i Mladićevo sprečavanje medija da saznaju šta se tih dana desilo u Srebrenici.

„Od 11. jula do 11. oktobra 1995. godine snagama VRS izdao je više naređenja u vezi sa Srebrenicom i oko nje. U julu i avgustu 1995. davao je obmanjujuće informacije i nije uradio ništa da se to spreči. Glavni počinioci bili su pripadnici VRS i MUP-a. Radnje optuženog su u tolikoj meri doprinele ovim zločinima i on je u tome značajno doprineo”, saopštio je sudija Ori.

Odbrana generala Mladića negira ove navode i kao jedan od glavnih argumenata zbog kojih smatra da bi Mladić trebalo da bude oslobođen, navodi činjenicu da general Mladić nije ni bio na području šire okoline Srebrenice u vreme kada su počela prva ubistva u julu 1995. godine.

Svedoci su potvrdili da je Mladić 13. jula doputovao u Beograd na sastanak sa predstavnicima međunarodne zajednice. Tom skupu su prisustvovali međunarodni posrednici Jens Stoltenberg, Jasuši Akaši, Karl Bilt i Rupert Smit, dok je sa srpske strane, pored Mladića, prisustvovao i Slobodan Milošević. Tog dana su počela prva ubistva u hangaru za voće u Kravicama, gde su se nalazili muslimanski zarobljenici, a da Mladić nije ni znao za to, tvrde u Mladićevoj odbrani.