Стижу жалбе на пресуду Младићу

Сам Ратко Младић је на статусној конференцији рекао да му у притвору није добро и да му се здравље нагло погоршало.

„Од 2008, имао сам више нервних и срчаних удара који нису регистровани. Ја желим да ме лече у Београду, Москви или Пекингу и тражим да ме овај сатрапски суд пусти, јер овде за мене нема лека... Ја за западни закон и суд не хајем”, казао је Младић.

Судија Мерон је одговорио Младићу да је суд његове захтеве за привремено ослобађање већ одбио. Младић је рекао да га је после првог нервног удара који је 1996. „некако предеверао” – „једва преживео”, други удар 2008. „бацио с ногу”, непосредно пре него што је био ухапшен у Србији.

„Сада сам мало боље, али нисам здрав. Половина тела и мозга ми не ради како треба”, изјавио је Младић, који је у судници изгледао чило, затегнутог лица и свеже подшишане косе, пренела је агенција Бета.

Тврдио је, међутим, да је у притвору по цео дан у кревету и да једва стоји.

Младићеви браниоци Бранко Лукић и Дејан Иветић поновили су да код генерала постоји висок ризик од новог можданог или срчаног удара. Те тврдње је раније више пута као неосноване одбацио Хашки трибунал, али је судија Мерон наложио да поново буду испитане.

На прошлонедељној статусној конференцији, могао се и први пут чути Младићев став о првостепеној пресуди: „Ово је лажни суд и ја га не признајем. Лажни судија (Алфонс) Ори донео је мени опскурну доживотну пресуду... Зато што сам бранио свој народ и државу од НАТО-а и његових сатрапа”, рекао је Младић.

Следећа статусна конференција одржаће се за 120 дана.

Младић је, да подсетимо, осуђен 22. новембра прошле године, када га је Хашки трибунал неправоснажно прогласио кривим на доживотни затвор због геноцида у Сребреници; прогона муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисања становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимања за таоце припадника Унпрофора, 1992–1995.

Осуђен је за укупно 10 од 11 тачака оптужнице: геноцид у Сребреници, као најтежи злочин, затим за прогон, истребљење, убиства, злочине против човечности, депортацију, нехумано дело премештања, терорисање, нападе на цивиле и узимање талаца од маја 1992. до новембра 1995. Судско веће, већином гласова, са изузетим мишљењем судије Орија, није пронашао одговорност за геноцид у шест општина у БиХ – Кључ, Котор Варош, Сански Мост, Приједор, Власеница и Фоча.

У најтежој тачки оптужнице која се тиче геноцида у Сребреници, првостепено веће је пронашло Младићеву намеру за овај злочин. Управо је постојање намере, правно, најтеже доказиво код геноцида, а у Младићевом случају је та намера препозната у више његових поступака. Из образложења се стиче утисак да је кључна била Младићева изјава од 12. јула 1995. коју је изрекао међународним представницима на скупу у хотелу „Фонтана” у Братунцу. На том састанку се разговарало о ситуацији у Сребреници, а Младић је том приликом казао за локално становништво: „Могу остати или нестати.”

Осим овог, суд је намеру препознао и у Младићевом наређењу о раздвајању мушкараца од жена и деце обмањујући их да ће бити одведени у Братунац на размену. Суд је узео у обзир и Младићево спречавање медија да сазнају шта се тих дана десило у Сребреници.

„Од 11. јула до 11. октобра 1995. године снагама ВРС издао је више наређења у вези са Сребреницом и око ње. У јулу и августу 1995. давао је обмањујуће информације и није урадио ништа да се то спречи. Главни починиоци били су припадници ВРС и МУП-а. Радње оптуженог су у толикој мери допринеле овим злочинима и он је у томе значајно допринео”, саопштио је судија Ори.

Одбрана генерала Младића негира ове наводе и као један од главних аргумената због којих сматра да би Младић требало да буде ослобођен, наводи чињеницу да генерал Младић није ни био на подручју шире околине Сребренице у време када су почела прва убиства у јулу 1995. године.

Сведоци су потврдили да је Младић 13. јула допутовао у Београд на састанак са представницима међународне заједнице. Том скупу су присуствовали међународни посредници Јенс Столтенберг, Јасуши Акаши, Карл Билт и Руперт Смит, док је са српске стране, поред Младића, присуствовао и Слободан Милошевић. Тог дана су почела прва убиства у хангару за воће у Кравицама, где су се налазили муслимански заробљеници, а да Младић није ни знао за то, тврде у Младићевој одбрани.