Više od 5.000 grafika u trideset kvadrata
Emotivan je bio protekli vikend za Ljiljanu Ćinkul, umetničku direktorku Grafičkog kolektiva, i njene saradnike. Bogata kolekcija ove kultne galerije, koja je posle sedamdeset godina morala da bude iseljena iz lokacije na adresi Obilićev venac 27, u subotu je krenula na put ka mestu na kojem će radovi biti smešteni dok se ne reši pitanje izlagačkog prostora – reč je o zdanju na Kosančićevom vencu 19.
I to je sreća u nesreći, jer upravo je ta zgrada u prošlosti bila stecište umetnika, taj se duh i dalje oseća, tu su ateljea imali Olja Ivanjicki, Aleksandar Tomašević, Majda Kurnik, Nikola i Radmila Graovac… Slučaj je hteo da se u nekadašnji radni ambijent pomenutog bračnog para polako useljavaju vredni grafički listovi.
– Znajući kakva je situacija, da na vreme nije nađeno konačno rešenje za preseljenje, gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić javila nam je da ćemo moći da koristimo ovaj stan koji je ostao iza Nikole i Radmile i u vlasništvu je grada Beograda. Mi smo to prihvatili, to je bilo jedino rešenje koje nam omogućava da na sigurno sklonimo negde sve što smo decenijama skupljali. Jer, alternative su bile ili nečiji podrum ili kontejner – objašnjava nam Ljiljana Ćinkul u pauzi preseljenja, koje je trajalo i dok smo juče sa njom razgovarali i koje je, kako priznaje, za sve koji u njemu učestvuju veoma stresno.
U prostoru od malo više od trideset kvadratnih metara svoj novi, privremeni dom pronaći će više od 5.000 grafika.
– Prostor jeste minimalan, reč jeste o nužnom smeštaju, ali nismo u magacinu, već u stanu koji je bio umetnički, to nam znači, atmosfera u njemu je dobra. Uspećemo da smestimo sve što smo planirali, prostor je zdrav, mada nije u najboljem stanju. Okrečili smo unutrašnjost i originalne plakare, oni će nam biti od koristi, sredili smo sve koliko smo mogli, sve u svemu dela će tu biti bezbedna – dodaje naša sagovornica.
To i jeste najvažnije, budući da se u zbirci ove kuće, između ostalog, nalaze zaista vredni primerci čije autorstvo potpisuju domaći velikani.
– Svi smo mi znali šta sve imamo, ali smo se opet obradovali kada smo se, tokom pakovanja, susreli sa svim tim blagom oči u oči. Tu su dragoceni radovi, deo istorije savremene srpske umetnosti. Recimo, Vladimir Veličković poklonio nam je celu svoju izložbu koju je kod nas imao povodom 65 godina Grafičkog kolektiva, a imamo i celu postavku plakata iz pedesetih godina, taj smo opus predstavili i u Kini. Svi umetnici koji su izlagali ostavljali su nam po jedan rad, tako da smo zaista jedinstveni po izboru dela koje posedujemo – zaključuje Ljiljana Ćinkul, ističući da se konačno rešenje još čeka i dodajući da se nada da će grad Beograd i država uskoro okončati sve što je potrebno kako bi to na kraju bilo ono što je i predloženo – galerijski prostor „Progresa”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
