Више од 5.000 графика у тридесет квадрата
Емотиван је био протекли викенд за Љиљану Ћинкул, уметничку директорку Графичког колектива, и њене сараднике. Богата колекција ове култне галерије, која је после седамдесет година морала да буде исељена из локације на адреси Обилићев венац 27, у суботу је кренула на пут ка месту на којем ће радови бити смештени док се не реши питање излагачког простора – реч је о здању на Косанчићевом венцу 19.
И то је срећа у несрећи, јер управо је та зграда у прошлости била стециште уметника, тај се дух и даље осећа, ту су атељеа имали Оља Ивањицки, Александар Томашевић, Мајда Курник, Никола и Радмила Граовац… Случај је хтео да се у некадашњи радни амбијент поменутог брачног пара полако усељавају вредни графички листови.
– Знајући каква је ситуација, да на време није нађено коначно решење за пресељење, градска секретарка за културу Ивона Јевтић јавила нам је да ћемо моћи да користимо овај стан који је остао иза Николе и Радмиле и у власништву је града Београда. Ми смо то прихватили, то је било једино решење које нам омогућава да на сигурно склонимо негде све што смо деценијама скупљали. Јер, алтернативе су биле или нечији подрум или контејнер – објашњава нам Љиљана Ћинкул у паузи пресељења, које је трајало и док смо јуче са њом разговарали и које је, како признаје, за све који у њему учествују веома стресно.
У простору од мало више од тридесет квадратних метара свој нови, привремени дом пронаћи ће више од 5.000 графика.
– Простор јесте минималан, реч јесте о нужном смештају, али нисмо у магацину, већ у стану који је био уметнички, то нам значи, атмосфера у њему је добра. Успећемо да сместимо све што смо планирали, простор је здрав, мада није у најбољем стању. Окречили смо унутрашњост и оригиналне плакаре, они ће нам бити од користи, средили смо све колико смо могли, све у свему дела ће ту бити безбедна – додаје наша саговорница.
То и јесте најважније, будући да се у збирци ове куће, између осталог, налазе заиста вредни примерци чије ауторство потписују домаћи великани.
– Сви смо ми знали шта све имамо, али смо се опет обрадовали када смо се, током паковања, сусрели са свим тим благом очи у очи. Ту су драгоцени радови, део историје савремене српске уметности. Рецимо, Владимир Величковић поклонио нам је целу своју изложбу коју је код нас имао поводом 65 година Графичког колектива, а имамо и целу поставку плаката из педесетих година, тај смо опус представили и у Кини. Сви уметници који су излагали остављали су нам по један рад, тако да смо заиста јединствени по избору дела које поседујемо – закључује Љиљана Ћинкул, истичући да се коначно решење још чека и додајући да се нада да ће град Београд и држава ускоро окончати све што је потребно како би то на крају било оно што је и предложено – галеријски простор „Прогреса”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
