Tramp i Putin oči u oči

Složili su se da je najvažnije da se u budućnosti bave pitanjem nuklearne proliferacije i da je ovo samo prvi u nizu njihovih susreta. Najavili su i bilateralnu komisiju biznismena. Novinare je najviše zanimalo šta imaju da kažu o činjenici da američki pravosudni organi ispituju tvrdnje da se Kremlj umešao u predsednički duel pre dve godine na Trampovoj strani i da je možda bilo i domunđavanja između Trampovog izbornog štaba i Moskve.

„Nije bilo dosluha. Lako sam pobedio Hilari Klinton”, objasnio je prvi čovek SAD i dodao da je ta priča pokvarila odnose između „dve najjače nuklearne sile na svetu”. Dodao je i da mu je Putin juče snažno negirao da je Rusija bila umešana, prenosi Si-En-En.

Kad je došao red na šefa Kremlja da odgovara, on je kazao da je sagovorniku ponovio ono što mu je i ranije govorio: „Rusija se nije umešala i ne namerava da se umeša u američku unutrašnju politiku, uključujući izbore. Moramo da se ponašamo u skladu sa činjenicama, ne glasinama. Imate li ijednu činjenicu koja bi dokazala dosluh? To su gluposti.”

Upravo pred samit, američko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv 12 ruskih obaveštajaca, pod sumnjom da su intervenisali na izborima. Putin je kazao da nema ništa protiv da američki specijalni tužilac Robert Maler, koji vodi ovaj slučaj, pošalje zvaničan zahtev Moskvi i da će Moskva „analizirati slučaj i poslati formalan odgovor”, ispitati osumnjičene i optužene, pa čak razmisliti i da dozvoli da Maler i njegov tim prisustvuju ispitivanju. Ipak, on nije negirao da je imao favorita na izborima.

„Želeo sam da Tramp pobedi jer je govorio o poboljšanju odnosa sa Rusijom”, izjavio je Putin, dok je na pitanje AP da li ima kompromitujući materijal o predsedniku SAD odgovorio da nije ni znao kad je Tramp bio u Moskvi i da treba odbaciti takve glasine. Zapadni mediji su ovaj odgovor protumačili tako kao da Putin ne negira da ima nešto sa čim može da ucenjuje šefa Bele kuće. Tramp se nadovezao: „Da tako nešto postoji, već bi izašlo na videlo.”

Američki analitičari su strepeli kako će proći susret jer je Putin iskusan političar, dok je Tramp donedavno bio u biznisu. Američki predsednik juče je odao svom ruskom kolegi priznanje i da je odličan konkurent u trci za evropsko tržište gasa. „Takmičićemo se kad je reč o gasovodu. Putin je dobar takmičar”, kazao je Tramp o „Severnom toku 2”, novom gasovodu koji će uvećati količinu ruskog gasa koji se direktno isporučuje Nemačkoj preko Baltika, a čemu se Amerika protivi.

Putin je kazao da je uveravao Trampa da ne treba da strahuje da će novi gasovod isključiti Ukrajinu kao tranzitnu zemlju i da je Rusija spremna da produži dopremanje gasa preko Ukrajine. Posle pohvale Putinu zbog ruske organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu, šef Kremlja je šefu Bele kuće poklonio loptu sa šampionata i kazao: „Lopta je sad u vašem dvorištu.”

Putin je kasnio na sastanak i avion mu je tek sleteo kad je samit već trebalo da počne, čime je nastavio tradiciju da  svetske lidere ostavlja da ga čekaju. Za američke medije najjači je utisak da Tramp nije prekorio Putina zbog mešanje u izbore i da je izbegao odgovor na pitanje da li više veruje šefu Kremlja ili sopstvenim službama. „Naši odnosi sa Rusijom nikad nisu bili gori zbog dugogodišnje američke ludosti i gluposti i sada zbog nameštenog lova na veštice”, tvitovao je ranije Tramp, aludirajući na Malerovu istragu. On je juče ponovio da je istraga ruske afere „katastrofa za zemlju”.  

Svi rusko-američki susreti u Finskoj

Američki i ruski lideri već triput su se susretali u Finskoj, koja je, kao zemlja koja je za vreme hladnog rata ostala neutralna i koja, iako jeste članica EU, nije u NATO, prihvatljiva obema stranama.

Džerald Ford i Leonid Brežnjev sastali su se u 1975. u Helsinkiju na Konferenciji za evropsku bezbednost i saradnju (kasnije OEBS), koja je okupila zemlje oba bloka, pokušavajući da smanji tenzije između njih. Razgovarali su o strateškom naoružanju, mada nisu postigli konkretan dogovor o ograničavanju trke o nuklearnom oružju.

Džordž Buš stariji i Mihail Gorbačov susreli su se na istom mestu 1990, mesec dana posle iračke invazije na Kuvajt. Ruski lider se složio sa sankcijama koje je Vašington uvodio Bagdadu, dok je šef Bele kuće podržao Gorbačovljeve reforme u SSSR-u, koji je pucao po svim šavovima. Samit je pokazao neočekivano visoki stepen saradnje između dve zemlje koje su decenijama bile na ivici rata, ali je ostao u senci prvog rata u Persijskom zalivu i raspada SSSR, koji su uskoro usledili.

Bil Klinton i Boris Jeljcin stigli su 1997. u Helsinki, gde su se dogovorili da započnu pregovore o novoj kontroli naoružanja, kojom bi se u toku deset godina smanjio broj raspoređenih bojevih glava. Lider SAD složio se da Moskvi da veći značaj u grupi G-7, dok je šef Kremlja istakao da je širenje Severnoatlantske alijanse na zemlje iz nekadašnjeg Istočnog bloka greška, ali da ne postoji realna mogućnost da on tome stane na put.