Трамп и Путин очи у очи

Сложили су се да је најважније да се у будућности баве питањем нуклеарне пролиферације и да је ово само први у низу њихових сусрета. Најавили су и билатералну комисију бизнисмена. Новинаре је највише занимало шта имају да кажу о чињеници да амерички правосудни органи испитују тврдње да се Кремљ умешао у председнички дуел пре две године на Трамповој страни и да је можда било и домунђавања између Трамповог изборног штаба и Москве.

„Није било дослуха. Лако сам победио Хилари Клинтон”, објаснио је први човек САД и додао да је та прича покварила односе између „две најјаче нуклеарне силе на свету”. Додао је и да му је Путин јуче снажно негирао да је Русија била умешана, преноси Си-Ен-Ен.

Кад је дошао ред на шефа Кремља да одговара, он је казао да је саговорнику поновио оно што му је и раније говорио: „Русија се није умешала и не намерава да се умеша у америчку унутрашњу политику, укључујући изборе. Морамо да се понашамо у складу са чињеницама, не гласинама. Имате ли иједну чињеницу која би доказала дослух? То су глупости.”

Управо пред самит, америчко тужилаштво подигло је оптужницу против 12 руских обавештајаца, под сумњом да су интервенисали на изборима. Путин је казао да нема ништа против да амерички специјални тужилац Роберт Малер, који води овај случај, пошаље званичан захтев Москви и да ће Москва „анализирати случај и послати формалан одговор”, испитати осумњичене и оптужене, па чак размислити и да дозволи да Малер и његов тим присуствују испитивању. Ипак, он није негирао да је имао фаворита на изборима.

„Желео сам да Трамп победи јер је говорио о побољшању односа са Русијом”, изјавио је Путин, док је на питање АП да ли има компромитујући материјал о председнику САД одговорио да није ни знао кад је Трамп био у Москви и да треба одбацити такве гласине. Западни медији су овај одговор протумачили тако као да Путин не негира да има нешто са чим може да уцењује шефа Беле куће. Трамп се надовезао: „Да тако нешто постоји, већ би изашло на видело.”

Амерички аналитичари су стрепели како ће проћи сусрет јер је Путин искусан политичар, док је Трамп донедавно био у бизнису. Амерички председник јуче је одао свом руском колеги признање и да је одличан конкурент у трци за европско тржиште гаса. „Такмичићемо се кад је реч о гасоводу. Путин је добар такмичар”, казао је Трамп о „Северном току 2”, новом гасоводу који ће увећати количину руског гаса који се директно испоручује Немачкој преко Балтика, а чему се Америка противи.

Путин је казао да је уверавао Трампа да не треба да страхује да ће нови гасовод искључити Украјину као транзитну земљу и да је Русија спремна да продужи допремање гаса преко Украјине. После похвале Путину због руске организације Светског првенства у фудбалу, шеф Кремља је шефу Беле куће поклонио лопту са шампионата и казао: „Лопта је сад у вашем дворишту.”

Путин је каснио на састанак и авион му је тек слетео кад је самит већ требало да почне, чиме је наставио традицију да  светске лидере оставља да га чекају. За америчке медије најјачи је утисак да Трамп није прекорио Путина због мешање у изборе и да је избегао одговор на питање да ли више верује шефу Кремља или сопственим службама. „Наши односи са Русијом никад нису били гори због дугогодишње америчке лудости и глупости и сада због намештеног лова на вештице”, твитовао је раније Трамп, алудирајући на Малерову истрагу. Он је јуче поновио да је истрага руске афере „катастрофа за земљу”.  

Сви руско-амерички сусрети у Финској

Амерички и руски лидери већ трипут су се сусретали у Финској, која је, као земља која је за време хладног рата остала неутрална и која, иако јесте чланица ЕУ, није у НАТО, прихватљива обема странама.

Џералд Форд и Леонид Брежњев састали су се у 1975. у Хелсинкију на Конференцији за европску безбедност и сарадњу (касније ОЕБС), која је окупила земље оба блока, покушавајући да смањи тензије између њих. Разговарали су о стратешком наоружању, мада нису постигли конкретан договор о ограничавању трке о нуклеарном оружју.

Џорџ Буш старији и Михаил Горбачов сусрели су се на истом месту 1990, месец дана после ирачке инвазије на Кувајт. Руски лидер се сложио са санкцијама које је Вашингтон уводио Багдаду, док је шеф Беле куће подржао Горбачовљеве реформе у СССР-у, који је пуцао по свим шавовима. Самит је показао неочекивано високи степен сарадње између две земље које су деценијама биле на ивици рата, али је остао у сенци првог рата у Персијском заливу и распада СССР, који су ускоро уследили.

Бил Клинтон и Борис Јељцин стигли су 1997. у Хелсинки, где су се договорили да започну преговоре о новој контроли наоружања, којом би се у току десет година смањио број распоређених бојевих глава. Лидер САД сложио се да Москви да већи значај у групи Г-7, док је шеф Кремља истакао да је ширење Северноатлантске алијансе на земље из некадашњег Источног блока грешка, али да не постоји реална могућност да он томе стане на пут.