Trampov lapsus u Helsinkiju

Lidera SAD su, kako prenose tamošnji mediji, na ovo nagovorili najbliži saradnici, svesni političke štete koju je samom sebi naneo kad se u finskoj prestonici, na pitanje da li veruje navodima američkih službi o ruskoj izbornoj intervenciji, svrstao ne uz FBI, već uz Putina, koji je „snažno demantovao umešanost”. U novom istupu u javnosti, prvi čovek vlade objasnio je da se u Helsinkiju loše izrazio i da obaveštajna zajednica uživa njegovo „puno poverenje i podršku”. Čim je izustio ono što su mu savetnici napisali, Tramp je ponovo progovorio „iz glave” i zamutio vodu, dodavši: „Mogao je da bude i neko drugi (ko se umešao). Mnogi drugi.”

„Vašington post” u ovome vidi klasične Trampove dvoznačne izjave i nastupe: kazao je da veruje američkim ustanovama da bi zadovoljio establišment, ali je odmah „namignuo” i sopstvenom biračkom telu, gde gaji imidž politički nekorektnog autsajdera koji će razdrmati okoštalu prestonicu. List prepoznaje da je predsednikov obrazac ponašanja takav da on prvo kaže nešto nečuveno ili uvredljivo što će privući pažnju, onda se nevoljno ispravi ili izvini, da bi na kraju nagovestio da je u stvari mislio ono što je prvo rekao. U istom stilu, nije mogao da se u kampanji jednostavno izvini zbog toga što je uhvaćen da se hvali da mu slava daje za pravo da nepoznate žene dodiruje po intimnim delovima tela, već je izvinjenje odmah relativizovao pominjanjem najomraženije porodice u republikanskom glasačkom telu i tvrdnjom da je Bil Klinton govorio i radio mnogo gore stvari.

Baš dok je Tramp stajao na konferenciji za novinare pored Putina i napadao Federalni istražni biro (FBI), savezna „policija” pokrenula je novu rusku špijunsku aferu. Posle istrage FBI, ministarstvo pravde podiglo je optužnicu protiv Ruskinje Marije Butine (29), osumnjičene da je tajno delovala kao agent vlade sa Crvenog trga. Ona je uhapšena zbog saznanja biroa da je pokušavala da se infiltrira u američke političke grupe i deluje na američku politiku za račun Kremlja, a da se nije registrovala kao strani lobista ili agent. Prema navodima iz optužnice, Ruskinja, koja se u Americi nalazi na studentskoj vizi, nastojala je da se zbliži sa čelnicima Nacionalnog udruženja za vatreno oružje (poznatom po akronimu na engleskom NRA), a preko njih i sa uticajnim republikancima, čak i sa samim Trampom. Njen advokat je saopštio da ona nije špijun, već student postdiplomskih studija međunarodnih odnosa na Američkom univerzitetu u Vašingtonu.

Njena priča počinje u Sibiru, gde je odrasla i završila studije političkih nauka i ušla u lokalnu politiku kroz Putinovu stranku Jedinstvena Rusija. U Moskvi je postala asistent Aleksandra Toršina, nekadašnjeg senatora iz redova Jedinstvene Rusije, danas zamenika guvernera centralne banke i čoveka koji se nalazi pod američkim sankcijama, prenosi sajt „Voks”. Prema saznanjima FBI, Toršin je bio njen neposredni kontakt sa ruskom vladom, od koga je dobijala uputstva za aktivnosti u SAD.

I pre nego što je upisala studije, Butina je često boravila u SAD u poseti oružarskom lobiju, da bi onda i sama u Rusiji pokrenula sličnu organizaciju. I Toršin i ona imaju doživotno članstvo u NRA, na čijim su se skupovima povezivali sa moćnim republikancima. Oružarski lobi veoma je blizak Republikanskoj stranci jer finansira kampanje brojnih konzervativnih političara, što je bio slučaj i sa kampanjom aktuelnog predsednika.

Zahvaljujući vezama sa proizvođačima i vlasnicima pušaka i pištolja, Marija Butina je uspela da pre nekoliko godina ubedi Džona Boltona, sadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost, da javno podrži osnivanje ruske verzije NRA. Došla je i do republikanskih guvernera saveznih država i predsedničkih kandidata, poput Skota Vokera, guvernera Viskonsina, dok je vrh američkog oružarskog lobija vodila u Moskvu, na sastanak sa tadašnjim vicepremijerom Dmitrijem Rogozinom.

Prema onome što je dospelo u javnost, uporno je pokušavala da dođe do Trampa i dogovori sastanak između njegovih savetnika i Moskve. Na jednom predizbornom mitingu postavila mu je pitanje o zapadnim sankcijama Rusiji, da bi joj kasnije pošlo za rukom da uđe i na njegov inauguracioni bal. Na konvenciji NRA, Toršin i ona kratko su porazgovarali sa Trampovim najstarijim sinom, ali nisu ostvarili značajniji kontakt. Kad oružje nije pomoglo, piše „Gardijan”, Butina je pokušala s bogom – pojavila se na prošlogodišnjem molitvenom doručku gde je probala da ugovori susret između šefa Bele kuće i neimenovanog ruskog zvaničnika, ali bezuspešno. Zanimljivo je i što je ova Ruskinja još na početku američke predsedničke kampanje, kad su gotovo sve ankete i svi stručnjaci prognozirali pobedu Hilari Klinton, slala mejlove u Moskvu tvrdeći da će posle izbora „republikanci verovatno imati kontrolu nad američkom vladom”.