Трампов лапсус у Хелсинкију

Лидера САД су, како преносе тамошњи медији, на ово наговорили најближи сарадници, свесни политичке штете коју је самом себи нанео кад се у финској престоници, на питање да ли верује наводима америчких служби о руској изборној интервенцији, сврстао не уз ФБИ, већ уз Путина, који је „снажно демантовао умешаност”. У новом иступу у јавности, први човек владе објаснио је да се у Хелсинкију лоше изразио и да обавештајна заједница ужива његово „пуно поверење и подршку”. Чим је изустио оно што су му саветници написали, Трамп је поново проговорио „из главе” и замутио воду, додавши: „Могао је да буде и неко други (ко се умешао). Многи други.”

„Вашингтон пост” у овоме види класичне Трампове двозначне изјаве и наступе: казао је да верује америчким установама да би задовољио естаблишмент, али је одмах „намигнуо” и сопственом бирачком телу, где гаји имиџ политички некоректног аутсајдера који ће раздрмати окошталу престоницу. Лист препознаје да је председников образац понашања такав да он прво каже нешто нечувено или увредљиво што ће привући пажњу, онда се невољно исправи или извини, да би на крају наговестио да је у ствари мислио оно што је прво рекао. У истом стилу, није могао да се у кампањи једноставно извини због тога што је ухваћен да се хвали да му слава даје за право да непознате жене додирује по интимним деловима тела, већ је извињење одмах релативизовао помињањем најомраженије породице у републиканском гласачком телу и тврдњом да је Бил Клинтон говорио и радио много горе ствари.

Баш док је Трамп стајао на конференцији за новинаре поред Путина и нападао Федерални истражни биро (ФБИ), савезна „полиција” покренула је нову руску шпијунску аферу. После истраге ФБИ, министарство правде подигло је оптужницу против Рускиње Марије Бутине (29), осумњичене да је тајно деловала као агент владе са Црвеног трга. Она је ухапшена због сазнања бироа да је покушавала да се инфилтрира у америчке политичке групе и делује на америчку политику за рачун Кремља, а да се није регистровала као страни лобиста или агент. Према наводима из оптужнице, Рускиња, која се у Америци налази на студентској визи, настојала је да се зближи са челницима Националног удружења за ватрено оружје (познатом по акрониму на енглеском НРА), а преко њих и са утицајним републиканцима, чак и са самим Трампом. Њен адвокат је саопштио да она није шпијун, већ студент постдипломских студија међународних односа на Америчком универзитету у Вашингтону.

Њена прича почиње у Сибиру, где је одрасла и завршила студије политичких наука и ушла у локалну политику кроз Путинову странку Јединствена Русија. У Москви је постала асистент Александра Торшина, некадашњег сенатора из редова Јединствене Русије, данас заменика гувернера централне банке и човека који се налази под америчким санкцијама, преноси сајт „Вокс”. Према сазнањима ФБИ, Торшин је био њен непосредни контакт са руском владом, од кога је добијала упутства за активности у САД.

И пре него што је уписала студије, Бутина је често боравила у САД у посети оружарском лобију, да би онда и сама у Русији покренула сличну организацију. И Торшин и она имају доживотно чланство у НРА, на чијим су се скуповима повезивали са моћним републиканцима. Оружарски лоби веома је близак Републиканској странци јер финансира кампање бројних конзервативних политичара, што је био случај и са кампањом актуелног председника.

Захваљујући везама са произвођачима и власницима пушака и пиштоља, Марија Бутина је успела да пре неколико година убеди Џона Болтона, садашњег саветника за националну безбедност, да јавно подржи оснивање руске верзије НРА. Дошла је и до републиканских гувернера савезних држава и председничких кандидата, попут Скота Вокера, гувернера Висконсина, док је врх америчког оружарског лобија водила у Москву, на састанак са тадашњим вицепремијером Дмитријем Рогозином.

Према ономе што је доспело у јавност, упорно је покушавала да дође до Трампа и договори састанак између његових саветника и Москве. На једном предизборном митингу поставила му је питање о западним санкцијама Русији, да би јој касније пошло за руком да уђе и на његов инаугурациони бал. На конвенцији НРА, Торшин и она кратко су поразговарали са Трамповим најстаријим сином, али нису остварили значајнији контакт. Кад оружје није помогло, пише „Гардијан”, Бутина је покушала с богом – појавила се на прошлогодишњем молитвеном доручку где је пробала да уговори сусрет између шефа Беле куће и неименованог руског званичника, али безуспешно. Занимљиво је и што је ова Рускиња још на почетку америчке председничке кампање, кад су готово све анкете и сви стручњаци прогнозирали победу Хилари Клинтон, слала мејлове у Москву тврдећи да ће после избора „републиканци вероватно имати контролу над америчком владом”.