Za jednu noć psi izujedali 11 Beograđana
Četvoronožni stanovnici našeg grada pre dve noći bili su neuobičajeno nervozni, pa se tako zbog ujeda pasa za pomoć Vojnomedicinskoj akademiji obratilo čak 11 Beograđana. Kako kažu iz ove ustanove, brojka je prilično neobična jer je „prosek” jedan ili nijedan ujed. Svi napadnuti ljudi, dodaju sa VMA, pregledani su i, na sreću, prošli su bez ozbiljnijih povreda.
U ovoj medicinskoj ustanovi, međutim, ne vode statistiku o tome ko su žrtve, a ko „počinioci”, tako da je nejasno da li je preksinoć stradalo više mlađih ili starijih sugrađana i da li su napadači bili vlasnički ili psi sa ulice, takozvane lutalice.
– Ovo se dešava jednom u sto godina. Od početka godine zabeleženo je ukupno 1.557 ujeda pasa. Pošto smo sada u julu, verujem da će do kraja godine konačna cifra biti manja od prošlogodišnje, kada je bilo 2.780 ujeda – kaže Budimir Grubić, direktor „Veterine Beograd”, i ističe da je u poslednjih nekoliko godina ovaj bilans smanjen jer je veliki broj pasa sterilisan, a posle toga oni su mnogo mirniji.
Ali, prema nedavno objavljenim podacima „Orke” i NALED-a, od 2010. do 2015. godine na nivou cele zemlje broj povreda nastalih ujedom pasa povećan je za 50 odsto, a procenjuje se da bi, ako se trend nastavi, broj napada mogao da dostigne i do 20.000 godišnje. Koliko je ova cifra velika, najbolje se vidi kada se uporedi sa trenutnim stanjem u Britaniji. Prema podacima koje su početkom godine objavili ostrvski mediji, na godišnjem nivou u njihove bolnice zbog ujeda pasa javi se 6.500 ljudi.
I dok državni organi ovaj problem svrstavaju na listu pet najvećih nacionalnih komunalnih problema i trude se da spreče zloupotrebe u vidu lažnog prijavljivanja zbog uzimanja odštete, stručnjaci za životinje kažu da se razlikuju motivi napada vlasničkih i uličnih pasa.
Oni koji imaju gazde agresivni postaju usled nanetog bola, nelagode, kažnjavanja ili straha, dok životinje o kojima se niko ne stara karakteriše nekoliko tipova agresije – teritorijalna, seksualna, predatorska i agresija usled straha. Za suzbijanje ovakvog ponašanja pasa sa ulice važne su masovna sterilizacija i kastracija, ali i edukacija ljudi kako bi se osmislila preventivna rešenja za sprečavanje napada.
Studija Univerziteta u Liverpulu objavljena pre nekoliko meseci u „Žurnalu epidemiologije i zdravlja zajednice” donekle je dala naznake ko bi sve mogao da se smatra ugroženim. U svoje istraživanje, naučnici su, prenose britanski mediji, uključili 700 osoba čija je emocionalna stabilnost ocenjena na skali od 1 do 7. Oni su zatim ispitani da li su ih nekada ujeli psi, a rezultati studije pokazali su da je veća verovatnoća da životinja ujede one koji su anksiozni su nego ljude opuštenog ponašanja. Muškarci su u dvostruko većem riziku od žena, ljudi koji su i sami bili vlasnici nekoliko pasa takođe su bili verovatnije žrtve od onih koji nisu imali ljubimce, a polovinu ispitanika ujela je životinja koju nisu poznavali.
– Psi retko napadaju bez razloga. Najčešće ujedaju one koji ih se boje. Svojim pokretima oni nesvesno provociraju životinju, a luče i hormon straha koji pse privlači –kaže Grubić.
Lažne prijave
Nakon prijavljenog ujeda poziva se „Veterina Beograd”. Njihove ekipe razgovaraju sa oštećenim, koji im onda pokaže koji ga je pas ujeo i životinja se zatim sklanja sa ulice kako ne bi ugrožavala i druge ljude. Međutim, podseća Budimir Grubić, neretko se dešava da neko koga je ujeo vlasnički, ili čak sopstveni pas, za to optuži psa sa ulice, kako bi mogao da naplati odštetu, koja iznosi od 25.000 do 100.000 dinara.
Ovakve odštete u proteklih šest godina iz opštinskih kasa „istresle su” najmanje 25 miliona evra.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
