„Krvna slika” mora da se popravi

U talasu restitucije koja se kao požar proširila gradom, Pančevo je ostalo bez nekoliko namenskih lokacija, a na vrhu liste „žrtava” vraćanja imovine starim vlasnicima je jedna od najuglednijih institucija u Srbiji, Galerija savremene umetnosti, preseljena iz reprezentativnog prostora Štapske zgrade u manje uslovan, ali i danas na istoj meti, jer i njega potražuju naslednici, pa je izgledna i treća selidba.

U međuvremenu Galerija ipak radi punom parom, pa cele godine po konkursu izlažu umetnici iz zemlje i inostranstva, a na dve okuplja se domaća, evropska i svetska elita novijeg izraza na Bijenalu savremene umetnosti. Tokom tronedeljne manifestacije bude i pratećeg programa, no interesovanje po otvaranju jenjava, pa nekoliko zanimljivih izlagačkih lokacija uglavnom zvrji prazno, a slična je sudbina još nekoliko festivala i manifestacija grupisanih oko vizuelnog kao što su „Salon umetnosti Pančeva”, „Umetnost. Arhitektura. Dizajn”, i „Nove tehnologije”.

Ipak, jedna od dobrih vesti iz kulturnog Pančeva stigla je pre tri godine kada je ovde posle više od dve decenije otvorena Galerija Milorada Bate Mihailovića. Trebalo je da ovde u njegov rodni grad stigne i kompletna zaostavština, da se formira Spomen soba, a 200 kvadrata adaptiranog prostora posluži za realizaciju programa prekinutih gubitkom drugih prostora. Uglavnom izlagačkih aktivnosti ima, a loša vest je da legat velikog srpskog slikara i akademika Pančevo još uvek čeka.

A sa istim onim ovlašćenim sudskim veštacima stigla je i vest da stari vlasnici potražuje i samu zgradu Kulturnog centra u kojoj se nalaze izložbeni i radni prostori, garderobe, jedna od retkih knjižara u gradu… namesto pozorišta koje je zakatančeno dekretom pre više od šest decenija. A Pančevci baš vole teatar, toliko da na gostovanjima mahom prestoničkih pozorišnih kuća tokom sezone bar dva puta dupke napune salu centra sa blizu četiri stotine mesta. Za to zadovoljstvo budžet godinama izdvaja nemali novac kojeg ipak nema dovoljno da se uopšte razmišlja o pokretanju klasične pozorišne scene, ali se u Pančevu ipak bar jednom godišnje napravi koprodukcijska predstava i u majskom terminu prate nove teatarske forme na Festivalu Eks teatar fest.

Pančevci nešto više vole da poslušaju i dobar koncert na Klasik festu, festivalu Ethno.com i svirku na čuvenom i uvek masovnom Pančevačkom džez festivalu, a problem sa publikom nema ni Majski gala koncert kada ovde gostuju prvaci beogradske Opere, dok su ljubitelji sedme umetnosti odavno „proterani” iz bioskopa „Vojvodina” i „Zvezda” kojih više nema u dvoranama zgrade „Trubača”, takođe „predmeta” restitucije i dvorani „Apolo” koja je nakon rekonstrukcije poverena na gazdovanje Domu omladine Pančevo. Sada se tu održavaju promocije, tribine, žurke i nastupaju mladi muzički bendovi. Ipak, dobri filmovi se gledaju s jeseni na Pančevačkom filmskom festivalu – PAFF, takmičarskoj i revijalnoj manifestaciji autorskog dugometražnog i kratkog filma koja dodeljuje nekoliko nagrada mladim stvaraocima.

Presek stanja kulturne realnosti Pančeva nikako ne može bez Gradske biblioteke i njenih „Majskih dana knjige” koji uvek nude zanimljive tematske okvire od aktuelnog društvenog trenutka do književnosti na jezicima drugih naroda, uz gostovanja najzvučnijih i najaktuelnijih spisateljskih imena domaće scene koji jedini i uspeju da napune čitaonicu biblioteke za književnih večeri, dok se pozajmna odeljenja, dečije i književnosti za odrasle, ne mogu požaliti na posećenost. Čita se šaroliko, najviše novi trileri, beletristika i uvek traženi klasici, a poslednjih meseci uočeno je jače interesovanje za rusku književnost, delom i zbog poklona Ruskog doma – blizu 150 najtraženijih naslova na ruskom jeziku.

Na kraju, još malo o poklanjanju. Od prošle godine u Pančevu funkcioniše „Kultura na poklon”, svojevrsni kredit za tinejdžere stasale do punoletstva koji od grada u kojem žive dobijaju besplatan ulaz na sve programe u organizaciji Kulturnog centra. Time bi, kažu oni koji se po službenoj dužnosti bave kulturnim životom, trebalo da se zaustavi opadajuće prisustvo mladih na događajima od važnosti i uopšte popravi „krvna slika” kulture varoši na Tamišu.