„Крвна слика” мора да се поправи

У таласу реституције која се као пожар проширила градом, Панчево је остало без неколико наменских локација, а на врху листе „жртава” враћања имовине старим власницима је једна од најугледнијих институција у Србији, Галерија савремене уметности, пресељена из репрезентативног простора Штапске зграде у мање услован, али и данас на истој мети, јер и њега потражују наследници, па је изгледна и трећа селидба.

У међувремену Галерија ипак ради пуном паром, па целе године по конкурсу излажу уметници из земље и иностранства, а на две окупља се домаћа, европска и светска елита новијег израза на Бијеналу савремене уметности. Током тронедељне манифестације буде и пратећег програма, но интересовање по отварању јењава, па неколико занимљивих излагачких локација углавном зврји празно, а слична је судбина још неколико фестивала и манифестација груписаних око визуелног као што су „Салон уметности Панчева”, „Уметност. Архитектура. Дизајн”, и „Нове технологије”.

Ипак, једна од добрих вести из културног Панчева стигла је пре три године када је овде после више од две деценије отворена Галерија Милорада Бате Михаиловића. Требало је да овде у његов родни град стигне и комплетна заоставштина, да се формира Спомен соба, а 200 квадрата адаптираног простора послужи за реализацију програма прекинутих губитком других простора. Углавном излагачких активности има, а лоша вест је да легат великог српског сликара и академика Панчево још увек чека.

А са истим оним овлашћеним судским вештацима стигла је и вест да стари власници потражује и саму зграду Културног центра у којој се налазе изложбени и радни простори, гардеробе, једна од ретких књижара у граду… наместо позоришта које је закатанчено декретом пре више од шест деценија. А Панчевци баш воле театар, толико да на гостовањима махом престоничких позоришних кућа током сезоне бар два пута дупке напуне салу центра са близу четири стотине места. За то задовољство буџет годинама издваја немали новац којег ипак нема довољно да се уопште размишља о покретању класичне позоришне сцене, али се у Панчеву ипак бар једном годишње направи копродукцијска представа и у мајском термину прате нове театарске форме на Фестивалу Екс театар фест.

Панчевци нешто више воле да послушају и добар концерт на Класик фесту, фестивалу Ethno.com и свирку на чувеном и увек масовном Панчевачком џез фестивалу, а проблем са публиком нема ни Мајски гала концерт када овде гостују прваци београдске Опере, док су љубитељи седме уметности одавно „протерани” из биоскопа „Војводина” и „Звезда” којих више нема у дворанама зграде „Трубача”, такође „предмета” реституције и дворани „Аполо” која је након реконструкције поверена на газдовање Дому омладине Панчево. Сада се ту одржавају промоције, трибине, журке и наступају млади музички бендови. Ипак, добри филмови се гледају с јесени на Панчевачком филмском фестивалу – ПАФФ, такмичарској и ревијалној манифестацији ауторског дугометражног и кратког филма која додељује неколико награда младим ствараоцима.

Пресек стања културне реалности Панчева никако не може без Градске библиотеке и њених „Мајских дана књиге” који увек нуде занимљиве тематске оквире од актуелног друштвеног тренутка до књижевности на језицима других народа, уз гостовања најзвучнијих и најактуелнијих списатељских имена домаће сцене који једини и успеју да напуне читаоницу библиотеке за књижевних вечери, док се позајмна одељења, дечије и књижевности за одрасле, не могу пожалити на посећеност. Чита се шаролико, највише нови трилери, белетристика и увек тражени класици, а последњих месеци уочено је јаче интересовање за руску књижевност, делом и због поклона Руског дома – близу 150 најтраженијих наслова на руском језику.

На крају, још мало о поклањању. Од прошле године у Панчеву функционише „Култура на поклон”, својеврсни кредит за тинејџере стасале до пунолетства који од града у којем живе добијају бесплатан улаз на све програме у организацији Културног центра. Тиме би, кажу они који се по службеној дужности баве културним животом, требало да се заустави опадајуће присуство младих на догађајима од важности и уопште поправи „крвна слика” културе вароши на Тамишу.