Četiri dorćolske komšinice na krovu višespratnice

Komšinice i supruga su mu pomogle savetima i predlozima, ali je on bio glavna radna snaga.

– Ofarbao sam betonsku i metalnu ogradu, a predmetima koji bi mnogi bacili udahnuo život i u njih zasadio cveće. Sa mesta gde je bilo Đačko kupatilo na ušću Save u Dunav, gde sam se kupao kao dete, doneo sam takozvane naplavine. Reč je o deblima koje je voda izbacila. U njih sam zasadio cveće koje se zove dalmatinska lepotica. Ovo cveće ima sitne listiće i crvene cvetove koji su bukvalno prekrili ovaj deo terase. Sa putovanja sam doneo neke predmete, stare više od sto godina. Reč je o bakarnim kantama koje su Holanđani nekad koristili za prenošenje uglja. Sada se u njima baškare dalmatinske lepotice – priča Stefanović. U saksijama uz ogradu rastu crvene muškatle, u odbačenim buradima žute i crvene ruže, a sve je „podređeno” harmoniji boja i cveću.

Terasa je „podeljena” na nekoliko delova, pa postoji više mesta za sedenje. U jednom delu su natpisi sa mislima poznatih, fotografije starog Beograda, ali i dva časovnika.

– Na jednom satu vreme je stalo. Tada sam otišao u penziju i budilnik je prestao da radi. A drugi sam napravio od igračaka svojih unuka i on radi. Simbolično ti satovi pokazuju da vreme i posle penzije nosi svoju snagu – ističe Stefanović.

Mesto gde se nalazila ventilacija za kuhinje i sklonište on je „sakrio” kućicom od drveta ofarbanom pastelnim bojama. Na zidu susedne zgrade nacrtao je dva smajlija, a antenu pretvorio u oslonac za puzavice. I čiviluk je našao svoje mesto na terasi. Postolje je za cvetove živih boja.

– Pre nekoliko godina bilo je moderno da se desen „škotski karo” farba bojama koje nisu tradicionalne. Dosetio sam se pa sam kupio običnu cev za kanalizaciju dugačku tri metra. Ofarbao sam je nijansama plave – teget, blu rojal ili šerpa plavom bojom, zelenom i pink bojom. Izbušio je na 12 mesta i tu stavio saksije. U njima sada cveta sitno cveće u nijansi između roze i ljubičaste – priča Stefanović.

Životne prilike omogućile su mu da putuje pa bi bilo i logično da je iz tih zemalja poput Češke i Holandije crpeo ideje.

– Naprotiv. To su divne zemlje, uređene. Holanđani i Italijani su od sitnih zanata načinili umetnost, ali je to sve sada podređeno profitu. Cveće je, recimo, u Holandiji prihod. A ja ovo što radim, radim iz ljubavi. Na trošak ne gledam. Važno mi je da kada izađem na terasu napunim dušu. Uživam o brizi o cveću, u harmoniji boja, u pogledu na ovaj kutak i reku – kaže Stefanović.