Umro Serđo Markione

MILANO - Donedavni izvršni direktor i predsednik kompanije „Fijat Krajsler” Serđo Markione umro je danas, prenela je agencija Asošiejted pres.

Kompanija porodice Anjeli koja je osnovala „Fijat”, potvrdila je da je Markione (66) umro.

Markione je došao u Fiat 2004. i vodio spajanje sa tada bankrotiranim američkim Krajslerom. Od te dve kompanije je izgradio sedmog najvećeg proizvođača automobila u svetu.

Markione je pre tri nedelje operisao rame u Švajscarskoj. „Fiat Krajsler” je u subotu saopštio da Markione zbog lošeg zdravlja „neće moći da se vrati na posao” i da mu je pronađena zamena. (Beta-AP)

Markione - ljubitelj džeza koji je oživeo Fijat i Krajsler

TORINO, CIRIH - U bolnici u Cirihu danas je u 66. godini umro donedavni izvršni direktor „Fijat Krajsler automobila” Serđo Markione, čovek koji je sa ivice bankrota spasao dva legendarna auto-proizvođača iz Torina i Detroita.

Torinska „Stampa” naziva ga globalnim menadžerom koji je odveo „Fijat” u budućnost i naglašava da je upravo „globalno” reč koja najbolje definiše ono što je oličavao Markione.

„Desilo se, nažalost, ono čega smo se pribojavali. Serđa, čoveka i prijatelja, više nema”, saopštio je predsednik Upravnog odbora FCA i šef „Ferarija” Džon Elkan, omiljeni unuk legendarnog Đanija Anjelija, čija porodica i dalje drži „Fijat” pod svojom kontrolom.

Markione je Elkanu i novom izvršnom direktoru Majklu Menliju ostavio FCA grupaciju bez ikakvog duga, sa očekivanih četiri milijarde evra u kasi na kraju ove godine, kao i plan razvoja koji je izneo prošlog juna, a koji predviđa 45 milijardi evra investicija do 2022. godine i 25 novih modela automobila.

Kada je pre skoro 5.500 dana kao relativno malo poznati menadžer kanadsko-italijanskog porekla preuzeo kormilo „Fijata”, situacija je bila sve samo ne ružičasta.

Jednu od prvih prezentacija onoga što namerava da uradi sa gigantom iz Torina te 2004. izveo je pred analitičarima koristeći kao muzičku podlogu pesme Bobija Mekferina, afroameričkog džez muzičara čije pesme imaju primese repa.

Džez je, kao i kuvanje i kvalitetna vina, spadao u Markioneove strasti. Tu su se ubrajali i brzi automobili, pre svega naravno marke „Ferari”, ali i pored novca koji mu je donelo uspešno upravljanje prvo „Fijatom”, a potom i FCA, nije se razmetao preteranim luksuzom, pa je zabeleženo da nikada nije posedovao jahtu.

Čini se da su ipak najveća strast bili menadžerski uspesi, a najveći je izveo u januaru 2009. kada je potpisao prvi ugovor o preuzimanju 35 odsto vlasništva „Krajslera”, ne potrošivši pritom ni evro iz kase torinske firme. Nakon izbijanja svetske finansijske krize nekih pola godine ranije, administracija tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame očajnički je tražila spasioca za veliku američku automobilsku marku koje se bukvalno raspadala. Spasioca je Obama pronašao upravo u Markioneu.

Blumerg podseća da je Markione „Fijat” s ivice bankrota uspeo dovede na Njujoršku berzu, gde se 13. oktobra 2014. godine oglasilo zvono koje je oznažilo berzanski debi kompanije „Fijat Krajsler automobili NV”, sa sedištem u Londonu.

Markioneu je, po stupanju na čelnu poziciju u Fijatu, deset godina pre toga predata kompanija koja je izgubila više od šest milijardi evra u 2003. On je, međutim, do 2005. godine vratio na staze profita, uspevajući da od „Dženeral motorsa” dobije dve milijarde dolara na ime raskidanja alijanse, otpuštajući hiljade radnika, uvodeći nove modele, i smanjujući vreme za izlazak novih modela na tržište na samo 18 meseci sa ranije četiri godine.

Uspeo je da vrednost Fijat uveća za više od deset puta kroz restrukturiranje auto-poslovanja i razdvajanje aktiva. Najveće takvo razdvajanje se dogodilo 2015. godine kada je Ferari uspešno lansirao akcije na Milanskoj berzi.

Veliku ulogu odigrao je i u dolasku ili povratku torinskog giganta u Kragujevac, pa je tako kompanija „Fijat automobili Srbija” osnovana je 2008. godine u partnerstvu sa Vladom Srbije, a u proleće 2012. Markione je lično prisustvovao početku rada pogona u Šumadiji u kojima je započela serijska proizvodnja modela „fijat 500L”.

Serđo Markione rođen je 1952. godine u Kjetiju, u italijanskom regionu Abruco, a sa 14 godina emigrirao je u Kanadu sa ocem Končecijom koji je bio karabinjer i majkom Marijom. Nakon teških godina prilagođavanja na strani jezik i okruženje, uspeo je da diplomira iz čak tri oblasti, prvo je završio filozofiju, potom prava, a onda i ekonomiju.

Prve važne menadžerske uspehe ostvario je u Švajcarskoj gde je njegov talenat u ozdravljivanju kompanija koje su upale u krizu primetio Umberto Anjeli, mlađi brat osnivača „Fijata”, koji ga je i preporučio upravi u Torinu.

FCA je u subotu, nakon sastanaka upravnih odbora ove grupacije, kao i „Ferarija” i „CNH indastrijala”, objavio da se Markjoneovo zdravstveno stanje, nakon neočekivane komplikacije tokom oporavka od operacije ramena u Švajcarskoj, značajno pogoršalo i da on „neće biti u stanju da se vrati na posao”.

Na funkciji u FCA zamenio ga je Majk Menli, koji je u kompaniji bio zadužen za „Džip”, izvršni direktor „Fijata” postao je Luis Kamileri, a na čelu „CNH indastrijala” umesto Markionea našla se Suzan Hejvud. (Tanjug)

Kompanija Fiat Krajsler odala poštu preminulom Serđu Markioneu

MILANO- Izvršni direktor kompanije Fiat Krajsler Majk Menli odao je poštu preminulom bivšem izvršnom direktoru Serđu Markioneu i rekao da je njegova smrt „srceparajuća”.

Menli je otvorio konferencijski poziv o kvartalnom izveštaju minutom ćutanja. On je govorio iz Fiatovog sedišta u Torinu, na kome su zastave kompanije spuštene na pola koplja. U fabrici u Pomiljanu, gde se proizvodi popularni Fiat Panda, obustavljena je proizvodnja na 10 minuta. „Ovo je vrlo tužan i težak trenutak. Nema sumnje da je Serđo bio poseban čovek i veoma će nam nedostajati”, rekao je Menli.

Finansijski direktor Fiata Ričard Palmer, koji je takođe učestvovao u konferencijskom razgovoru, rekao je da je Markione bio poseban i da je što je poslenjih 12 godina radio sa njim.

„Njegov stil je bio da se posao nastavi, pa bih hteo da nastavimo sa prezentacijom”, rekao je Palmer. Markione je došao u Fiat 2004. godine i vodio spajanje sa tada bankrotiranim američkim Krajslerom. Od te dve kompanije je izgradio sedmog najvećeg proizvođača automobila u svetu.

Fiat Krajsler radi i u Srbiji u kragujevačkoj „Zastavi”. (Beta)