Ko je probudio uvoz iz zimskog sna
Ako bi neki ekonomista u dve reči morao da opiše šta je bio najveći problem srpske privrede u pretkriznom periodu to bi sigurno bili „blizanci deficiti”. Jedan minus bio je u budžetu, a drugi u spoljnoj trgovini. Ove godine jedan od te dvojice blizanaca dobro je zauzdan, jer je državna kasa u plusu, ali se drugi iznenada i naglo probudio, a to gotovo niko od kreatora ekonomske politike nije primetio. Reč je, naravno, o deficitu u spoljnoj trgovini.
U prvih nekoliko meseci uvoz je rastao brže od izvoza pa je na kraju maja dostigao čak 8,6 milijardi evra, što je rast od 11,1 odsto. Istovremeno, izvoz je porastao za svega 7,1 odsto i dostigao 6,5 milijardi. To je uticalo na povećanje deficita u spoljnoj trgovini, koji je na kraju maja iznosio dve milijarde evra. U odnosu na isti period prošle godine, to predstavlja povećanje od 430 miliona evra, što u procentima iznosi čak 26,2 odsto. Ko je probudio uvoz iz višegodišnjeg zimskog sna? Jer, od 2010. godine naovamo (sa izuzetkom 2011) uvoz je rastao sporije od izvoza, pa je deficit u spoljnoj trgovini značajno smanjen. Tako je, na primer, sa oko 17 odsto, koliko je iznosio 2010, godine na kraju 2016. smanjen na oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda. Da bi, zbog ubrzanja uvoza u drugoj polovini prošle godine, na kraju 2017. deficit povećan na 11,9 odsto.
Postoji više razloga za to zašto je došlo do iznenadnog i naglog rasta uvoza. Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke, još krajem prošle godine predvideo je da će ova godina biti prelomna kada je o srpskom izvozu reč. Još u novembru Šestović je predvideo da će tokom 2018. godine uvoz ponovo početi da raste brže od izvoza.
– Prvo, sa rastom plata i rastom javne potrošnje dolazi do rasta uvoza – kaže Šestović i podseća da mi veliki deo robe uvozimo, jer smo uvozno orijentisana privreda.
Beleži se veliki rast uvoza sirovina, naročito metala. Uvoz mašina porastao je 16 odsto što ukazuje na povećanu privrednu aktivnost
On dodaje da je ove godine došlo i do rasta investicija, naročito u državnom sektoru. To je izazvalo rast uvoza kapitalnih dobara.
– Takođe, dinar je ojačao značajno u odnosu na isti period prošle godine što je učinilo da uvozna roba bude jeftinija. I na kraju, došlo je do daljeg rasta doznaka iz inostranstva, koje takođe najčešće idu odmah u potrošnju – podsetio je Šestović i da koverte sa devizama, koje emigranti šalju članovima svoje porodice u Srbiji, takođe utiču i na uvozno-izvoznu statistiku.
Kada se pogleda struktura, vidi se i to da je uvoz hrane porastao 10,5 odsto. Naš sagovornik smatra da postoje dva razloga za to. Prvi je rezultat rasta prihoda, jer su početkom ove godine povećane plate i penzije. Drugi razlog je relativno slaba domaća poljoprivredna sezona.
– Sa druge strane, vidimo veliki rast uvoza sirovina i to naročito metala. Uvoz mašina, na primer, porastao je 16 odsto što ukazuje na povećanu privrednu aktivnost – kaže Šestović i dodaje da je to dobra strana rasta uvoza.
Do kraja godine, predviđa on, može se očekivati dalji rast uvoza, jer će isti faktori i dalje imati uticaj na spoljnu trgovinu. Takođe, za sada smo videli samo mali rast uvoza nafte i naftnih derivate (pet odsto u prvih pet meseci), iako je cena nafte na svetskim tržištima skoro 40 odsto porasla u odnosu na period od pre godinu dana, napominje.
Sa druge strane, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, podsetio je nedavno da je rast uvoza bila i jedna od karakteristika pretkriznog rasta iz 2008. godine, što nije dobro. Uz rast uvoza, to su još i jačanje dinara i rast tražnje.
– Te probleme kreatori ekonomske politike ne bi smeli da potcenjuju i guraju pod tepih – istakao je Arsić.
Prednost ovog rasta, u odnosu na pretkrizni je to što je budžet sada u suficitu, a onda je bio u deficitu.
Sa druge strane, Sebastijan Sosa, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), smatra da privredni rast, uprkos jačanju uvoza, ima i neke druge karakteristike koje uopšte ne podsećaju na pretkrizni model razvoja.
– Deficit tekućeg računa sada je manji nego tada i u potpunosti je pokriven stranim direktnim investicijama. Takođe, uvoz ne ide najvećim delom u potrošnju, što je pre 2008. godine bio slučaj, već se u velikoj meri sada uvoze i mašine i oprema. Uz to, makroekonomska situacija sada je stabilna. U ono vreme inflacija je bila iznad ciljanog koridora, a sada je pod kontrolom – rekao je Sosa za „Politiku”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
