Ко је пробудио увоз из зимског сна

Постоји више разлога за то зашто је дошло до изненадног и наглог раста увоза. Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке, још крајем прошле године предвидео је да ће ова година бити преломна када је о српском извозу реч. Још у новембру Шестовић је предвидео да ће током 2018. године увоз поново почети да расте брже од извоза.

 – Прво, са растом плата и растом јавне потрошње долази до раста увоза – каже Шестовић и подсећа да ми велики део робе увозимо, јер смо увозно оријентисана привреда.

Он додаје да је ове године дошло и до раста инвестиција, нарочито у државном сектору. То је изазвало раст увоза капиталних добара.

– Такође, динар је ојачао значајно у односу на исти период прошле године што је учинило да увозна роба буде јефтинија. И на крају, дошло је до даљег раста дознака из иностранства, које такође најчешће иду одмах у потрошњу – подсетио је Шестовић и да коверте са девизама, које емигранти шаљу члановима своје породице у Србији, такође утичу и на увозно-извозну статистику.

Када се погледа структура, види се и то да је увоз хране порастао 10,5 одсто. Наш саговорник сматра да постоје два разлога за то. Први је резултат раста прихода, јер су почетком ове године повећане плате и пензије. Други разлог је релативно слаба домаћа пољопривредна сезона.

– Са друге стране, видимо велики раст увоза сировина и то нарочито метала. Увоз машина, на пример, порастао је 16 одсто што указује на повећану привредну активност – каже Шестовић и додаје да је то добра страна раста увоза.

До краја године, предвиђа он, може се очекивати даљи раст увоза, јер ће исти фактори и даље имати утицај на спољну трговину. Такође, за сада смо видели само мали раст увоза нафте и нафтних деривате (пет одсто у првих пет месеци), иако је цена нафте на светским тржиштима скоро 40 одсто порасла у односу на период од пре годину дана, напомиње.

Са друге стране, Милојко Арсић, професор Економског факултета, подсетио је недавно да је раст увоза била и једна од карактеристика преткризног раста из 2008. године, што није добро. Уз раст увоза, то су још и јачање динара и раст тражње.

– Те проблеме креатори економске политике не би смели да потцењују и гурају под тепих – истакао је Арсић.

Предност овог раста, у односу на преткризни је то што је буџет сада у суфициту, а онда је био у дефициту.

Са друге стране, Себастијан Соса, шеф канцеларије Међународног монетарног фонда (ММФ), сматра да привредни раст, упркос јачању увоза, има и неке друге карактеристике које уопште не подсећају на преткризни модел развоја.

– Дефицит текућег рачуна сада је мањи него тада и у потпуности је покривен страним директним инвестицијама. Такође, увоз не иде највећим делом у потрошњу, што је пре 2008. године био случај, већ се у великој мери сада увозе и машине и опрема. Уз то, макроекономска ситуација сада је стабилна. У оно време инфлација је била изнад циљаног коридора, а сада је под контролом – рекао је Соса за „Политику”.