Od Staljina sablja, a od astronauta kamenčići s Meseca

Nije Tito bio baš široke ruke. Kad se sabere sve šta je on dobijao od drugih i šta su njemu davali, preteže tas na kome su njemu namenjeni pokloni. O tome šta je on nosio državnicima, političarima i ostaloj svetskoj eliti kad im je išao u goste moglo je da zauvek ostane samo u sećanju njegovih saradnika i memoarima, jer su bombe 1999. godine pale baš na zdanje gde se dobar deo te dokumentacije nalazio.

Moglo je, ali nije.

Na veliko zadovoljstvo kustosa, 2002. godine pronađena je uredna kartoteka o poklonima Josipa Broza stranim državnicima u periodu od 1953. godine, od osnivanja Kabineta predsednika Republike pa do Titove smrti 1980. Sve je vođeno po zemljama i ličnostima, na 4.397 kartona, spakovano u bordo kutije – raznorazni podaci o darovima za osobe iz 106 zemalja, sa ubeleženim datumom posete i opisom datih poklona.

Podaci o poklonima iz ranijeg razdoblja, od 1943. do 1953. godine, kada je funkcionisala Kancelarija maršala Jugoslavije, ne postoje zato što evidencija nije ni vođena. Iako Josip Broz od 1948. do 1952. nije napuštao zemlju, pokloni iz tog perioda, primljeni i dati, svakako bi bili interesantni za proučavanje i opisivanje.

Evo i dokaza. O Staljinovoj sablji napisan je i roman, ni nalik na istinu i činjenice, što piscu, kako sam priznaje, uostalom i nije bio cilj. Mada je ovo odlikovanje Titu bilo uručeno mnogo ranije, odmah po oslobođenju, kada su Josif i Josip bili drugovi i istomišljenici.

Momo Cvijović, kustos u Muzeju „25. maj”, arheolog po specijalnosti, to uostalom najbolje zna.

– O toj sablji se ispredaju bajke. Dakle, ono što je u romanu napisano potpuna je fikcija. Kao što nisu bile tačne ni glasine da je čim se Milošević uselio u svoju rezidenciju Marko uzeo ovu dragocenost i prodao je. Mesecima smo znatiželjnim novinarima odgovarali da je ona smeštena u trezoru Spomen zbirke, ali kada je to ludilo prošlo, praveći postavku „Beograd je slobodan”, 2004. godine povodom godišnjice oslobođenja glavnog grada, odlučio sam da je iznesem pred posetioce. I šta se dogodilo? Niko je nije ni primetio – seća se Cvijović.

U galeriji na Trgu Nikole Pašića na trista kvadrata, po rečima našeg sagovornika, izložen je dokumentacioni materijal, fotografije oslobodilaca, podsećanje na njihove akcije. U velikoj prostoriji našla se i vitrina i u njoj jedini eksponat – Staljinova sablja. Nikoga nije zainteresovala. A činjenice su ove:

(/slika2)– Maršal Tito je od 19. septembra do 4. oktobra 1944, u svojstvu generalnog sekretara KPJ i vrhovnog komandanta NOV i POJ, bio u Sovjetskom Savezu. U Moskvi je pregovarao sa Staljinom i drugim sovjetskim predstavnicima o zajedničkom dejstvu jedinica Crvene armije i NOV. Tom prilikom Titu je „za zasluge u borbi protiv fašizma” uručen orden Suvorova, prvog stepena i dodeljena zlatna komandantska sablja, verovatno izrađena početkom 19. veka, vrlo vredna zbog rukohvata sa 260 brilijanata i dijamanata, sa kićankom od zlatne srme vezanom za dršku. Staljin je nju dodeljivao zaslužnim komandantima u Drugom svetskom ratu. Nemamo podatke o tome koliko je takvih sablji bilo, ali zna se da je orden pobede, najvredniji u smislu priznanja, sa dragim kamenjem, dobilo svega pet stranaca. To su Čerčil, Tito, rumunski kralj Mihajlo, poljski general Žimerski i Ajzenhauer. Vlasnik sablje je, dakle, Muzej istorije Jugoslavije…

Interesantno je bilo i kada su tri američka astronauta donela Titu kamenčiće s meseca, tri-četiri, kao klikerčići. Bili su u misiji „Apolo-11” u junu 1969. godine i već u oktobru su bili gosti „najvećeg sina naših naroda” u Beogradu.

– Tito je njima uzvratio tabakerama, Armstrongu koji je kročio na Mesečevu površinu dao je onu tešku 146 grama, Kolinsu nešto lakšu i trećem, Koldrinu, neznatno manju od one druge. Supruge astronauta dobile su broševe sa koralima, opet sve jedan manji od drugog, kao i njihovim muževima. Elizabeti Tejlor je svojevremeno naš predsednik poklonio lutku u narodnoj nošnji Šumadije, Širli Templ je dobila fotografiju druga Tita sa posvetom. A nekom konobaru Sensu iz „Bler hausa” dao je svoju sliku u srebrnom ramu. Koji Sens, koji „Bler haus”, kojom prilikom je kelner na Tita ostavio utisak i popravio mu raspoloženje – ne zna se. Dokumentacija o poklonu je ostala – navodi Momo Cvijović.

Beleženi su i darovi koje su dobijali i drugi obični ljudi poput mašinovođa, sobarica, frizera, koje je Broz sretao.

Ipak, nije Tito primao samo slike, skulpture, stare mozaike, kamenčiće, dečje umetničke pokušaje, štafete i ko zna šta još, kao što nije ni nosio takve stvarčice drugima na poklon.

– Anvar el Sadat je od Tita, po ovoj dokumentaciji, dobio na dar 150 kila jabuka, sorte zlatni delišes, 50 kilograma suvih šljiva, 48 litara soka od borovnice i isto toliko soka od ribizle. Primetio sam da je drug Tito kad god je putovao u Afriku obavezno nosio suve šljive i nije mi bilo jasno što je to radio. Posle mnogo, mnogo godina upoznao sam počasnog konzula u Namibiji, reč po reč, i setim se da ga pitam za suve šljive. On se začudi kako ja ne znam da su šljive važile za odličan afrodizijak, na tamošnjim pijacama kilogram se plaćao 50 dolara. Tako sam konačno otkrio u čemu je štos – smeje se Momo Cvijović.

-----------------------------------------------------------

Šta je dobijao

Ono što se vodi kao pokloni koje je Tito dobijao smešteno je u 24 zbirke, likovne, arheološke, tehničke, etnografske, oružje – lovačko i staro, 22.000 štafeta, predmeti primenjene umetnosti, s tim što je poseban odeljak pripao slonovači. Kustos Cvijović podseća da je tu na broju 50.000 inventarisanih jedinica, kako se to kaže, ali eksponata ima četiri puta više, jer su na svakom kartonu upisani i srodni predmeti ili delovi kompleta koji se zajedno vode kao celina.

Iako je brojčano najmanja arheološka zbirka i njeni eksponati su vrlo značajni, potiču iz starog Egipta, Grčke, iz helenističkog sveta, Rima, od Ilira, pretkolumbovske Amerike, Persije i starih indoazijskih naroda, počev od trećeg milenijuma pre naše ere pa do 12. veka naše ere.

-----------------------------------------------------------

Lipicaneri za šlem

(/slika3)U Atini, 2. juna 1954. godine na ručku koji su grčki kralj Pavle i kraljica Frederika priredili u čast svog gosta predsednika FNRJ, Brozu je kao glavni poklon uručen bronzani šlem s kraja sedmog veka pre nove ere. Tek posle pola veka kustos Muzeja istorije Jugoslavije saznao je, pripremajući izložbu, da je Tito grčkom kraljevskom paru uzvratio parom konja lipicanera.

Predsednik grčke vlade Aleksandar Papagos sutradan, 3. juna, poklonio je našem predsedniku antičku figurinu od terakote s kraja četvrtog veka pre nove ere nazvanu „Igračica iz Tanagre”. Zauzvrat je dobio bronzanu skulpturu „Dečak s ribom” Antuna Augustinčića.

Šest antičkih vaza na brodu „Galeb” 1959. godine Tito je dobio od Konstantina Karamanlisa, predsednika vlade, na šta je uzvratio skulpturama Frane Kršinića i Ivana Meštrovića, kao i slikom Peđe Milosavljevića.

Avganistanski kralj Mohamad Zahir je tokom posete Beogradu 1960. doneo glavu Bude u štukaturi, iz četvrtog veka nove ere, smeštenu u veći komad oniksa. U svom koferu kući je poneo garnituru lovačkog naoružanja, puške sa zlatnim detaljima i 303 metka.

Đovani Anjeli, direktor „Fijata”, Brozu je dao detalj podnog mozaika sa stilizovanom pticom 1978. godine, svom gostu Tito je „učinio plezir” darujući ga srebrnom kutijom za cigarete sa zlatnim reljefom na poklopcu.

Gamal Abdel Naser je 1956. godine svom velikom prijatelju uručio samo sertifikat sa opisom vaze od alabastera (izvađene 1935. iz grobnica faraona), jer je ona bila toliko teška da je direktno ukrcana na brod „Galeb”. Titov izbor je bila skulptura od belog mermera Antuna Augustinčića.

Interesantna razmena poklona dogodila se u rezidenciji tuniskog predsednika Habiba Burgibe, prilikom boravka Broza u Tunisu 14. aprila 1961. Burgiba daje mozaički medaljon iz nacionalnog muzeja, a Tito svom domaćinu poklanja automobil „fijat 1100”.

-----------------------------------------------------------

Umesto oružja u muzeju ostao karton

Znatiželjni gosti Muzeja istorije Jugoslavije, naravno, vrlo često pitaju kustose kako je Kabinet predsednika Republike dolazio do predmeta koji su poklanjani stranim državnicima.

– I mene su zainteresovale priče da je Tito uzimao muzejske eksponate, s obzirom na to da su i njemu donosili stare i vrlo vredne predmete – priznaje Momo Cvijović. – Samo jedan slučaj sam otkrio,  to kada je dolazio 1963. godine meksički predsednik Adolfo Lopez Mateos i doneo Titu statuu od terakote, iz doba prehispanske kulture, iz osmog veka pre naše ere. Domaćin mu je uzvratio kolekcijom starog oružja koje je zaista uzeto iz Vojnog muzeja. Koleginica Anđelija Radović, viši kustos te ustanove, potvrdila mi je podatak i rekla da je umesto garniture u muzeju ostao karton na kome piše „rashodovano”.

Interesantan je i slučaj gamzigradskog mozaika, dimenzija dva metra sa metar, koji je Tito dobio baš u vreme kada je građen Muzej „25. maj”. Stavljen je u hol, Tito ga čestito nije ni video, ali jeste bar 20 miliona posetilaca, slat je na izložbu u Pariz. Vraćen je pre deset godina darodavcu opštini Zaječar, iako je Muzej Jugoslavije ostao njegov formalni vlasnik.