Više sluha za inovatore
Za prethodne dve decenije elektrotehničar Goran Mitić iz Niša osmislio je i patentirao 15 pronalazaka. Dosad nijedan nije prepustio tržišnoj utakmici niti je od svoje pronalazačke sklonosti ikada imao bilo kakve materijalne koristi. U jednoj firmi na jugu Srbije ovih dana se ipak „zakuvava” proizvodnja njegovog izuma – uređaja za sprečavanje pregorevanja kućnih aparata manje snage, po sistemu automatskog isključenja Fidove sklopke. Za sada je, otkriva ovaj pronalazač, napravljena nulta serija od 15 komada, a cilj je ispitivanje potreba na domaćem tržištu. O inostranom može da sanja, jer za zaštitu patenta nema novca.
– Uređaj sam patentirao u Zavodu za intelektualnu svojinu, a verujem da će njegova proizvodnja uroditi plodom. U našoj zemlji to ide teško, jer se inovatori susreću sa manjkom novca, dok su poslodavci nepoverljivi ili nemaju sluha za inovacije. Nema ni država, što sam na ličnom primeru iskusio. Na „Teslafestu” je demonstriran moj izum koji stoprocentno sprečava krađu struje, a u Šangaju sam nagrađen zlatnom medaljom za tu inovaciju. Mislio sam da će neko prepoznati značaj izuma, posebno ako se zna da je pre koju godinu Srbija beležila gubitke od oko 80 miliona evra zbog krađe struje – objašnjava Goran.
Da bi svoj jedan patent zaštitio van Srbije, potrebno mu je barem 10.000 evra, za šta nema novca.
– To što sam ih ovde zaštitio ne znači da su oni obezbeđeni i u inostranstvu. Stranci imaju uvid u naše baze podataka, tako da mogu da iskoriste i zarade od njih. Nemam podatke da li je neko u svetu komercijalizovao moje izume, ali ja od njih nikada nisam zaradio ni dinar, čak sam u minusu, jer sam odvajao novac za njihove prijave. To sve ipak radim iz ljubavi prema nauci – otkriva ovaj pronalazač.
Dobar plasman pronalazaka na tržištu zavisi od brojnih faktora, ali bi svaki inovator najpre trebalo da preispita potrebe tržišta. U Srbiji je trenutno na snazi oko 5.000 patenata koji važe (rok trajanja im je maksimalno 20 godina). Na međunarodnom nivou tek deset odsto ih se koristi: u SAD jedan od 3.000 je komercijalizovan, u Nemačkoj svaki stoti, dok je prema istraživanjima iz 2013. u Srbiji 20 odsto patenata u upotrebi.
– Patentna aktivnost određene države se ceni u odnosu na paritet kupovne moći njenih građana. U Srbiji postoji raskorak između potencijala i onoga što se zasad pruža, premda po statistikama i nismo toliko loši. Prema najnovijim podacima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, od 126 država Srbija je na 47. mestu. Inovativne kompanije uglavnom zarađuju na postojećim proizvodima, a samo 15 odsto njih zarađuje na novim. Kao prepreka inoviranju najviše se nameću troškovi i mogućnosti finansiranja patenata. Zato je važno upravljanje intelektualnom svojinom i pravljenje strategije razvoja, a kod nas jedan deo firmi nije ni svestan značaja zaštite intelektualne svojine – ističe za „Politiku“ Mirjana Jelić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.
U prethodnih 97 godina, otkako je zavod osnovan, ukupno je registrovano 56.400 patenata, a u prošloj – 1.264, što je 55 odsto patenata više u odnosu na 2016. kadi ih je bilo 815. U poslednje tri godine prednjače izumi u oblasti medicine, poljoprivrede, elektrotehnike...
U Savezu pronalazača Srbije uveravaju da je naša zemlja po broju prijavljenih, zaštićenih i realizovanih patenata i razvijenosti sistema intelektualne svojine među poslednjima u Evropi.
– Imamo patenata koliko jedan ruski univerzitet godišnje, a to je oko 200 prijavljenih godišnje, od kojih je 30 do 40 zaštićeno, a realizovane možemo da nabrojimo na prste ruke. Kod nas je situacija takva da se ne gleda na rezultate primenjenosti patenata, iako države godišnje izdvaja oko 100 miliona evra za istraživanja i razvoj inovacija – poručuje Anđelko Glavašević, potpredsednik Saveza pronalazača Srbije, podsećajući da je i struktura onih koji prijavljuju patente poražavajuća. Oko 90 odsto njih su pojedinci, sedam odsto čine preduzeća, dok u samo tri procenta slučajeva je reč o institutima i fakultetima.
Za razliku od nekih zemalja u svetu, koje plaćaju troškove da bi se inovatorstvo omasovilo, kod nas sve košta, počev od podnošenje nacionalne prijave, preko domaće takse, prijave žiga, industrijskog modela i dizajna. Ukoliko u roku od godinu dana od podnošenja nacionalne prijave inovator ne podnese i međunarodnu prijavu (trošak od 3.000 do 15.000 evra), što većina inovatora ne uradi jer nema novca, onda rizikuje da na njegovom izumu neko van zemlje zaradi.
– Veliki broj naših pronalazaka je besplatan, dostupan trgovcima patenata, nakon isteka tih godinu dana. Mladi pronalazači odlaze, a država je propustila da im plati međunarodnu zaštitu patenata koji su na liniji strateškog razvoja, jer oni za to nisu imali novca. Inovator bi u tom slučaju dobijao procenat od proizvodnje, a država bi dobila izvoz domaćeg proizvoda. Zbog svega toga, inovatori ilegalno prodaju svoje licence u inostranstvu, jer nemaju interes u zemlji koja neće da ih podrži u realizaciji patenta – objašnjava Glavašević.
U zavodu ističu da je naše tržište interesantno strancima i da iz godine u godinu dobijaju sve veći broj zahteva za upis evropskih patenata. Tako je broj tih zahteva u 2017. godini bio gotovo pet puta veći nego u 2010. kada je Srbija postala članica Evropske patentne organizacije. Na kraju prošle godine bilo ih je 1.174.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
