Више слуха за иноваторе

Да би свој један патент заштитио ван Србије, потребно му је барем 10.000 евра, за шта нема новца.

– То што сам их овде заштитио не значи да су они обезбеђени и у иностранству. Странци имају увид у наше базе података, тако да могу да искористе и зараде од њих. Немам податке да ли је неко у свету комерцијализовао моје изуме, али ја од њих никада нисам зарадио ни динар, чак сам у минусу, јер сам одвајао новац за њихове пријаве. То све ипак радим из љубави према науци – открива овај проналазач.

Добар пласман проналазака на тржишту зависи од бројних фактора, али би сваки иноватор најпре требало да преиспита потребе тржишта. У Србији је тренутно на снази око 5.000 патената који важе (рок трајања им је максимално 20 година). На међународном нивоу тек десет одсто их се користи: у САД један од 3.000 је комерцијализован, у Немачкој сваки стоти, док је према истраживањима из 2013. у Србији 20 одсто патената у употреби.

– Патентна активност одређене државе се цени у односу на паритет куповне моћи њених грађана. У Србији постоји раскорак између потенцијала и онога што се засад пружа, премда по статистикама и нисмо толико лоши. Према најновијим подацима Светске организације за интелектуалну својину, од 126 држава Србија је на 47. месту. Иновативне компаније углавном зарађују на постојећим производима, а само 15 одсто њих зарађује на новим. Као препрека иновирању највише се намећу трошкови и могућности финансирања патената. Зато је важно управљање интелектуалном својином и прављење стратегије развоја, а код нас један део фирми није ни свестан значаја заштите интелектуалне својине – истиче за „Политику“ Мирјана Јелић, помоћник директора Завода за интелектуалну својину.

У претходних 97 година, откако је завод основан, укупно је регистровано 56.400 патената, а у прошлој – 1.264, што је 55 одсто патената више у односу на 2016. кади их је било 815. У последње три године предњаче изуми у области медицине, пољопривреде, електротехнике...

У Савезу проналазача Србије уверавају да је наша земља по броју пријављених, заштићених и реализованих патената и развијености система интелектуалне својине међу последњима у Европи.

– Имамо патената колико један руски универзитет годишње, а то је око 200 пријављених годишње, од којих је 30 до 40 заштићено, а реализоване можемо да набројимо на прсте руке. Код нас је ситуација таква да се не гледа на резултате примењености патената, иако државе годишње издваја око 100 милиона евра за истраживања и развој иновација – поручује Анђелко Главашевић, потпредседник Савеза проналазача Србије, подсећајући да је и структура оних који пријављују патенте поражавајућа. Око 90 одсто њих су појединци, седам одсто чине предузећа, док у само три процента случајева је реч о институтима и факултетима.

За разлику од неких земаља у свету, које плаћају трошкове да би се иноваторство омасовило, код нас све кошта, почев од подношење националне пријаве, преко домаће таксе, пријаве жига, индустријског модела и дизајна. Уколико у року од годину дана од подношења националне пријаве иноватор не поднесе и међународну пријаву (трошак од 3.000 до 15.000 евра), што већина иноватора не уради јер нема новца, онда ризикује да на његовом изуму неко ван земље заради.

– Велики број наших проналазака је бесплатан, доступан трговцима патената, након истека тих годину дана. Млади проналазачи одлазе, а држава је пропустила да им плати међународну заштиту патената који су на линији стратешког развоја, јер они за то нису имали новца. Иноватор би у том случају добијао проценат од производње, а држава би добила извоз домаћег производа. Због свега тога, иноватори илегално продају своје лиценце у иностранству, јер немају интерес у земљи која неће да их подржи у реализацији патента – објашњава Главашевић.

У заводу истичу да је наше тржиште интересантно странцима и да из године у годину добијају све већи број захтева за упис европских патената. Тако је број тих захтева у 2017. години био готово пет пута већи него у 2010. када је Србија постала чланица Европске патентне организације. На крају прошле године било их је 1.174.