Gusle čekaju na upis na listu Uneska
U nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa upisano je 37 običaja, zanata, veština, usmenih tradicija i umetnosti, od čega su na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva slava i kolo, a u toku je proces dodavanja i pevanja uz gusle. Tu, međutim, neće biti kraj jer je u planu pokretanje inicijative da se i Zlakusko lončarstvo nađe u prestižnom međunarodnom društvu ove vrste baštine. O svemu tome, u slici, video-materijalu i reči može se bliže upoznati publika tokom letnjih meseci u Etnografskom muzeju na izložbi „Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije”.
Autorka postavke Danijela Filipović pomenutih 37 elemenata obuhvatila je i putem vrednih artefakata koji se čuvaju u ovoj kući i oni krase vitrine u izložbenom prostoru. Tu se nalaze frule, kavali, gajde, narukvice i nakit, kao i filigran, tapeluci, privesci, kadionice, svećnjaci, jastučnice, peškiri, slavski kolač i obredni hleb...
Reč je o artefaktima koji pokazuju da su nasleđa na koja se odnose živa i da ih možemo prepoznati kroz prakse, prikaze, izraze i znanja koja su deo prošlosti, ali i savremenog života zajednica na našim prostorima. Etnografski muzej posebno je posvećen njegovom istraživanju i proučavanju tradicionalnog načina života.
– Sve što je prikazano grupisano je u pet oblasti, prvo običaji, društvene svečanosti i rituali, potom tradicionalni zanati, tu su znanja i veštine pripremanja hrane, kao i izvođačke umetnosti i, na kraju, usmene tradicije i izrazi, uključujući i jezik. Poseban smo prostor posvetili porodičnoj slavi koju smo prvu upisali na listu Uneska 2014. i kolu, tradicionalnoj narodnoj igri, koju smo uspeli da uvrstimo 2017. godine, pa smo prikazali i video-materijale koji se na njih odnose, a koji su deo nominacijskog dosijea – detaljnije nas upoznaje sa sadržajem izloženog materijala Danijela Filipović i dodaje nekoliko informacija o statusu u kojem je nominacija gusala.
– Procedura će biti okončana krajem ove godine, moglo bi to da se desi krajem novembra, i tada ćemo sa sigurnošću znati da li će gusle biti dodate na listu Uneska. Očekujemo da se to i desi jer sve govori u prilog tome, do sada nije bilo nikakvih zamerki na nominacijsku dokumentaciju. Kada Unesko procenjuje svaki slučaj ponaosob bitno je da su u samom postupku ispunjeni svi formalni, proceduralni, ali i suštinski razlozi, a ono što je najvažnije jeste dokazati da je element koji se predlaže živo prisutan u sadašnjem trenutku, pošto se nematerijalno nasleđe smatra onim koje smo nasledili od prethodnih generacija, koje čuvamo danas u nameri da ga prenesemo našim potomcima. I slava i kolo izuzetno su vitalni, isti slučaj je i sa pevanjem uz gusle. Osim toga, važno je obezbediti i široku podršku zajednice, pa smo u tom smislu, pored institucija kulture i onih koji se ovom temom bave profesionalno, prikupili i pismene potvrde ljudi i porodica koji obeležavaju slavu, igraju kolo ili pevaju uz gusle – ističe naša sagovornica.
Zanimljivo je da je kolo odavno popularno van granica Srbije, kaže kustoskinja, sećajući se da su u Južnoj Koreji, gde je doneta odluka o dodavanju ove igre na Unesko listu, i domaćini i gosti bili i pre prezentacije uveliko „na ti” sa tim elementom našeg identiteta i sa nama su ga nepogrešivo povezivali. Na kraju bi trebalo reći da ova izložba ima još jedan cilj – da podstakne javnost da predloži još neko nasleđe koje do sada možda nije prepoznato kao vredno zaštite i upisa na nacionalnu listu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
