Гусле чекају на упис на листу Унеска
У националном регистру нематеријалног културног наслеђа уписано је 37 обичаја, заната, вештина, усмених традиција и уметности, од чега су на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства слава и коло, а у току је процес додавања и певања уз гусле. Ту, међутим, неће бити крај јер је у плану покретање иницијативе да се и Злакуско лончарство нађе у престижном међународном друштву ове врсте баштине. О свему томе, у слици, видео-материјалу и речи може се ближе упознати публика током летњих месеци у Етнографском музеју на изложби „Нематеријално културно наслеђе Србије”.
Ауторка поставке Данијела Филиповић поменутих 37 елемената обухватила је и путем вредних артефаката који се чувају у овој кући и они красе витрине у изложбеном простору. Ту се налазе фруле, кавали, гајде, наруквице и накит, као и филигран, тапелуци, привесци, кадионице, свећњаци, јастучнице, пешкири, славски колач и обредни хлеб...
Реч је о артефактима који показују да су наслеђа на која се односе жива и да их можемо препознати кроз праксе, приказе, изразе и знања која су део прошлости, али и савременог живота заједница на нашим просторима. Етнографски музеј посебно је посвећен његовом истраживању и проучавању традиционалног начина живота.
– Све што је приказано груписано је у пет области, прво обичаји, друштвене свечаности и ритуали, потом традиционални занати, ту су знања и вештине припремања хране, као и извођачке уметности и, на крају, усмене традиције и изрази, укључујући и језик. Посебан смо простор посветили породичној слави коју смо прву уписали на листу Унеска 2014. и колу, традиционалној народној игри, коју смо успели да уврстимо 2017. године, па смо приказали и видео-материјале који се на њих односе, а који су део номинацијског досијеа – детаљније нас упознаје са садржајем изложеног материјала Данијела Филиповић и додаје неколико информација о статусу у којем је номинација гусала.
– Процедура ће бити окончана крајем ове године, могло би то да се деси крајем новембра, и тада ћемо са сигурнoшћу знати да ли ће гусле бити додате на листу Унеска. Очекујемо да се то и деси јер све говори у прилог томе, до сада није било никаквих замерки на номинацијску документацију. Када Унеско процењује сваки случај понаособ битно је да су у самом поступку испуњени сви формални, процедурални, али и суштински разлози, а оно што је најважније јесте доказати да је елемент који се предлаже живо присутан у садашњем тренутку, пошто се нематеријално наслеђе сматра оним које смо наследили од претходних генерација, које чувамо данас у намери да га пренесемо нашим потомцима. И слава и коло изузетно су витални, исти случај је и са певањем уз гусле. Осим тога, важно је обезбедити и широку подршку заједнице, па смо у том смислу, поред институција културе и оних који се овом темом баве професионално, прикупили и писмене потврде људи и породица који обележавају славу, играју коло или певају уз гусле – истиче наша саговорница.
Занимљиво је да је коло одавно популарно ван граница Србије, каже кустоскиња, сећајући се да су у Јужној Кореји, где је донета одлука о додавању ове игре на Унеско листу, и домаћини и гости били и пре презентације увелико „на ти” са тим елементом нашег идентитета и са нама су га непогрешиво повезивали. На крају би требало рећи да ова изложба има још један циљ – да подстакне јавност да предложи још неко наслеђе које до сада можда није препознато као вредно заштите и уписа на националну листу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
