Grčka vlada prećutkivala razmere tragedije

Novinarka iz Irske, koja je sa suprugom u Mati došla na svadbeno putovanje, oprašta se od muža koji nije uspeo da se spase. Vatrogasci, koji još idu od kuće do kuće, pronalaze mrtve i sa suzama u očima kažu da je ovo što je ostavio požaru nadomak Atine nešto najstrašnije što im se događa u životu. Forenzičari koji obavljaju autopsiju su u šoku jer su, kako kažu, neke žrtve toliko stradale da ne mogu da ih identifikuju.

Premijer Cipras je posle tri dana ćutanja i mnogo kritika za propuste koji su upućeni vladi preuzeo političku odgovornost.

„Želim da pred vladom i pred grčkim narodom preuzmem političku odgovornost za ovu tragediju.”

Stiče se utisak da je premijer zakasnio, jer je nemoguće poverovati da je tek sada shvatio razmere katastrofe i učinjene greške, propuste u koordinaciji. Isplivale su i nove činjenice koje potvrđuju nedostatak sinhronizacije u akciji i koje ponovo pokreću sumnju da li je stanovništvo na vreme moglo da se evakuiše. Naime, specijalne pomorske jedinice za spasavanje tvrde da su premijera i najviše rukovodstvo policije i vojske o prvim žrtvama obavestili već rano po podne što je Aleksis Cipras u svom prvom obraćanju naciji – prećutao. Praktično, deset sati se ćutalo o tragediji koja se odvijala nadomak Atine da bi se istovremeno TV kanali koji su bili na licu mesta optuživali za širenje panike.

„Političko rukovodstvo nam je reklo da ćutimo o žrtvama koje smo otkrili već u ponedeljak predveče”, kaže Dimitri Baltakos, koji je bio na čelu grupe od 40 specijalaca koji su spasli iz mora 700 ljudi.

„Bio sam šokiran kada sutradan, u utorak ujutru, na pres-konferenciji premijer Cipras nije pomenuo nijednu žrtvu, govoreći samo o nekim izgorelim kućama, iako smo o prvim žrtvama momentalno obavestili vrh policije i vojske i iako smo iz mora spasli najmanje 700 ljudi.”

Da li je moguće da su šefovi policije i vatrogasnih brigada znali razmere tragedije i prećutali ih premijeru ili mu predstavili lažnu sliku, pokušavaju da analiziraju ovdašnji mediji i objasne zašto je Cipras tek posle tri dana preuzeo političku odgovornost. Ministar za zaštitu bezbednosti građana Nikos Toskas je objasnio da u prvom trenutku razmere katastrofalnog požara „nisu bile do kraja shvaćene” i da je prva slika koja je bila predočena premijeru Ciprasu bila „realna”. Govorio je o nekolicini poginulih i čak, dva dana kasnije na pres-konferenciji kada je bilo jasno koliko je ljudi stradalo, naglasio da je „sistem besprekorno funkcionisao”. Toskas brani vatrogasnu službu i policiju i smatra da nije bilo taktičkih grešaka, da je uzrok svemu neplanska gradnja koja već 70 godina na Atici ne može da se zaustavi i da su požari bili podmetnuti. Uz to, kaže, duvao je i jak vetar, evakuacija u roku od 90 minuta je bila nemoguća jer je reč o 20.000 ljudi koji su se tamo nalazili. Kada je reč o političkoj odgovornosti, on ne namerava da podnese ostavku, koju je, navodno, ponudio premijeru, ali je to Cipras odbio.

„Ja pokušavam da nađem greške koje mi se stavljaju na dušu, ali u tome ne uspevam”, rekao je Toskas i podsetio da su vatrogasci i policija spasli mnoge ljude i da treba reći „hvala”, a ne iznositi zamerke.

Iako je Aleksis Cipras prihvatio političku odgovornost, za sada su samo dva člana oblasne vlade Maratona osetila isto i podnela ostavku. Njegovi najbliži saradnici ne vide svoju krivicu. Predstavnik za štampu Dimitros Canakopulos naglašava da nije bilo vremena za evakuaciju i da su nadležni u vatrogasnoj službi dobro funkcionisali i da, kada se govori o nestalima, to nije pravi pristup.

„Nema nestalih, već onih za kojima se traga”, izjavio je Camakopulos, zanemarujući činjenicu da je uz pomoć samih meštana i privatnih organizacija već prijavljeno 199 osoba koje su nestale u katastrofalnom požaru.

Šef vatrogasnih brigada Sotiris Terzudis je duboko nesrećan zbog tragedije, ali smatra da „ništa drugo nije uradio jer jednostavno, ništa drugo nije bilo moguće”. Međutim, to ne umanjuje bes preživelih koji smatraju da je glavni uzrok tragedije nedostatak koordinacije između vatrogasaca i policije, koja je zatvorila put prema severu. Ljudi koji su bežali u panici upućeni su prema Matiju i obali gde ih je sačekala smrt. Specijalne policijske mobilne jedinice DIAS čak tvrde da nisu imale nikakvu instrukciju iako je bilo jasno da je na pragu panika, stampedo...

Iz redova opozicije usledile su najoštrije kritike upućene premijeru Ciprasu koji se, kako se kaže iz redova Nove demokratije, „igrao osećanjem i tragedijom nacije što do sada u istoriji nije učinio nijedan grčki premijer”. Prećutkivanje čitavih deset sati razmera jedne takve tragedije i, praktično, po oceni političkih krugova, laganja nacije je sramotno i potvrđuje nedostatak političke snage i sposobnosti da se koordinira rad odgovarajućih službi. Nepoznanica je, očigledno, mnogo i jasno je da se postavlja pitanje tereta odgovornosti čak i onda kada ona nije lična, ali je pre svega – moralna. Jer nove tragedije mogu da se ponove već s novim požarima ili poplavama koje najavljuju na Atici.