Грчка влада прећуткивала размере трагедије

Новинарка из Ирске, која је са супругом у Мати дошла на свадбено путовање, опрашта се од мужа који није успео да се спасе. Ватрогасци, који још иду од куће до куће, проналазе мртве и са сузама у очима кажу да је ово што је оставио пожару надомак Атине нешто најстрашније што им се догађа у животу. Форензичари који обављају аутопсију су у шоку јер су, како кажу, неке жртве толико страдале да не могу да их идентификују.

Премијер Ципрас је после три дана ћутања и много критика за пропусте који су упућени влади преузео политичку одговорност.

„Желим да пред владом и пред грчким народом преузмем политичку одговорност за ову трагедију.”

Стиче се утисак да је премијер закаснио, јер је немогуће поверовати да је тек сада схватио размере катастрофе и учињене грешке, пропусте у координацији. Испливале су и нове чињенице које потврђују недостатак синхронизације у акцији и које поново покрећу сумњу да ли је становништво на време могло да се евакуише. Наиме, специјалне поморске јединице за спасавање тврде да су премијера и највише руководство полиције и војске о првим жртвама обавестили већ рано по подне што је Алексис Ципрас у свом првом обраћању нацији – прећутао. Практично, десет сати се ћутало о трагедији која се одвијала надомак Атине да би се истовремено ТВ канали који су били на лицу места оптуживали за ширење панике.

„Политичко руководство нам је рекло да ћутимо о жртвама које смо открили већ у понедељак предвече”, каже Димитри Балтакос, који је био на челу групе од 40 специјалаца који су спасли из мора 700 људи.

„Био сам шокиран када сутрадан, у уторак ујутру, на прес-конференцији премијер Ципрас није поменуо ниједну жртву, говорећи само о неким изгорелим кућама, иако смо о првим жртвама моментално обавестили врх полиције и војске и иако смо из мора спасли најмање 700 људи.”

Да ли је могуће да су шефови полиције и ватрогасних бригада знали размере трагедије и прећутали их премијеру или му представили лажну слику, покушавају да анализирају овдашњи медији и објасне зашто је Ципрас тек после три дана преузео политичку одговорност. Министар за заштиту безбедности грађана Никос Тоскас је објаснио да у првом тренутку размере катастрофалног пожара „нису биле до краја схваћене” и да је прва слика која је била предочена премијеру Ципрасу била „реална”. Говорио је о неколицини погинулих и чак, два дана касније на прес-конференцији када је било јасно колико је људи страдало, нагласио да је „систем беспрекорно функционисао”. Тоскас брани ватрогасну службу и полицију и сматра да није било тактичких грешака, да је узрок свему непланска градња која већ 70 година на Атици не може да се заустави и да су пожари били подметнути. Уз то, каже, дувао је и јак ветар, евакуација у року од 90 минута је била немогућа јер је реч о 20.000 људи који су се тамо налазили. Када је реч о политичкој одговорности, он не намерава да поднесе оставку, коју је, наводно, понудио премијеру, али је то Ципрас одбио.

„Ја покушавам да нађем грешке које ми се стављају на душу, али у томе не успевам”, рекао је Тоскас и подсетио да су ватрогасци и полиција спасли многе људе и да треба рећи „хвала”, а не износити замерке.

Иако је Алексис Ципрас прихватио политичку одговорност, за сада су само два члана обласне владе Маратона осетила исто и поднела оставку. Његови најближи сарадници не виде своју кривицу. Представник за штампу Димитрос Цанакопулос наглашава да није било времена за евакуацију и да су надлежни у ватрогасној служби добро функционисали и да, када се говори о несталима, то није прави приступ.

„Нема несталих, већ оних за којима се трага”, изјавио је Цамакопулос, занемарујући чињеницу да је уз помоћ самих мештана и приватних организација већ пријављено 199 особа које су нестале у катастрофалном пожару.

Шеф ватрогасних бригада Сотирис Терзудис је дубоко несрећан због трагедије, али сматра да „ништа друго није урадио јер једноставно, ништа друго није било могуће”. Међутим, то не умањује бес преживелих који сматрају да је главни узрок трагедије недостатак координације између ватрогасаца и полиције, која је затворила пут према северу. Људи који су бежали у паници упућени су према Матију и обали где их је сачекала смрт. Специјалне полицијске мобилне јединице ДИАС чак тврде да нису имале никакву инструкцију иако је било јасно да је на прагу паника, стампедо...

Из редова опозиције уследиле су најоштрије критике упућене премијеру Ципрасу који се, како се каже из редова Нове демократије, „играо осећањем и трагедијом нације што до сада у историји није учинио ниједан грчки премијер”. Прећуткивање читавих десет сати размера једне такве трагедије и, практично, по оцени политичких кругова, лагања нације је срамотно и потврђује недостатак политичке снаге и способности да се координира рад одговарајућих служби. Непознаница је, очигледно, много и јасно је да се поставља питање терета одговорности чак и онда када она није лична, али је пре свега – морална. Јер нове трагедије могу да се понове већ с новим пожарима или поплавама које најављују на Атици.