Pero zamenili puškom
„Dva brata Ribnikara prolili su svoju krv kao oficiri za istu stvar za koju su prolili svoj znoj kao novinari.” Ova rečenica Jovana Dučića najbolje sažima istorijsku ulogu Vladislava i Davorina (Darka) Ribnikara.
Dvojica intelektualaca školovanih na Sorboni i u Berlinu najpre su se upisala u povest srpskog žurnalizma pokretanjem „Politike” – prvog lista u Srbiji koji je odvajao „politiku od klevete, pogane dosetke od kulturnih sredstava borbe, šarlatansku retoriku od naučne argumentacije”, kako zapisa Dučić. A kada je pero trebalo zameniti puškom, obojica su iskazali hrabrost, boreći se najpre u oba balkanska rata, gde su i ranjavani – Vladislav na Jedrenu, a Darko na Kumanovu.
Iz trećeg oružanog sukoba u koji su otišli za tri godine – do tada najvećeg, Prvog svetskog rata – nisu se vratili. Stradali su kao rezervni pešadijski kapetani u borbama na frontu u zapadnoj Srbiji. I to – dan za danom.
Vladislav Ribnikar (1871–1914) rođen je u Trsteniku 1871. godine. Školu je pohađao u Jagodini i Beogradu, gde je studirao istoriju i filologiju na Filozofskom fakultetu (1888–1892), da bi potom magistrirao na Sorboni i otišao na Humboltov univerzitet u Berlinu kao državni stipendista. Majski prevrat 1903. ga je odvratio od dovršetka doktorske disertacije i podstakao da se vrati u Srbiju. Po povratku je založio svu svoju imovinu, nagovorio bratovljevu taštu da stavi imanje pod hipoteku, oca da uzme kredit, prikupio deset hiljada dinara i pokrenuo „Politiku”.
Ubrzo će mu se u novinarskom poslu priključiti i mlađi brat Darko (1878–1914), koji je posle školovanja u rodnom Svilajncu i Beogradu diplomirao pravne nauke u Nemačkoj – na univerzitetima u Jeni i Berlinu. Osim kao urednik, u „Politici” se istakao i reportažama iz Rumunije o seljačkoj buni 1907. i Fridjungovom procesu u Beču 1909. godine.
Pošto su iskazali zavidnu hrabrost u balkanskim ratovima, braća Ribnikar su se odazvali i 1914. pozivu na mobilizaciju. Obojica će stradati već u prvim mesecima Velikog rata: Darko 31. avgusta na prvoj liniji fronta na Ravnom brdu, na Kulinama, a Vladislav samo dan kasnije, 1. septembra, u vojevanjima na Rožnju. Na stogodišnjicu njihovog stradanja, u Domu kulture „Politika” u Krupnju, 2014. je otkrivena spomen-ploča posvećena braći Ribnikar. Na njoj se navodi da je Vladislav sahranjen u Peckoj, a Darko u Beloj Crkvi kod Krupnja.
I tekstovi kojima se naš list oprostio od svojih urednika izašli su dan za danom. U članku od 3. septembra 1914, posvećenom pogibiji Vladislava Ribnikara, pisalo je: „Za dva dana dve dragocene žrtve, dve neprebolne rane. Za dva dana ’Politika’ je izgubila one koji su joj dušu i život dali, koji su je podigli i koji su je učinili onim što je ona danas.”
„U nedelju po podne pao je Darko Ribnikar. U ponedeonik po podne u jurišu sa revolverom u ruci na čelu svoje čete, pao je i Vladislav Ribnikar. On koji je bio prvi među prvima, koji je bio najhrabriji među najhrabrijima, on koji nikada nije podrhtao, stresao se kada je čuo za junačku smrt svoga miloga Darka”, pisalo je u tekstu.
Dan ranije, „Politika” je izvestila i o smrti Darka Ribnikara. Uz podsećanje na njegovo učešće u borbama „na Kumanovu, Jedrenu i Carevom vrhu”, posebno se izdvaja informacija o poslednjim trenucima njegovog života:
„Kada mu je komad neprijateljske haubičke granate probio pleće i raskidao snažne, pune života, prsi i kada je lekar pritrčao da ga – jer leka nije bilo – uteši:
– Ne bojte se!
Darko Ribnikar se, mučeći se, nasmešio:
– Nikada se u životu, doktore, ja nisam bojao...
I to su mu bile poslednje reči.”
Stihovi Isidore Sekulić
Povodom pogibije braće Ribnikar, autorskim tekstom u „Politici” septembra 1914. oglasila se i Isidora Sekulić. U svom članku, velika književnica je tom prilikom napisala i sledeće stihove u spomen na Vladislava i Darka:
Obadva brata
U obadva rata
Bili.
Obadva brata
U obadva rata
Ranjeni!
Obadva brata
U treći rat
Pošli.
Obadva brata
Iz trećega rata
Ne došli!
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
