Pansion na kraju grada

Ne mogu svi da povere svog kućnog ljubimca najbližem rođaku ili komšiji, neko mora da se snalazi i na druge načine ako želi da vidi malo mora i opusti se na nekoj od plaža. Posebno je to problem u urbanim sredinama sa dosta solitera, gde porodice žive na sedmom, osmom, ili jedanaestom spratu. Nije zgodno poveriti psa tek tako i nadati se da će neko uredno, dva puta dnevno da ga nahrani, napoji i odvede stepenicama ili liftom do najbližeg travnjaka.

Shvatajući ove probleme vlasnika i kod nas se sve više otvaraju pansioni i hoteli za pse koji nude ispomoć za desetak evra po danu. Najviše takvih smeštajnih kapaciteta je u Beogradu, ali ih ima i u unutrašnjosti, obično u sastavu neke odgajivačnice. Jeftinija mogućnost je da se pas poveri desetak dana na čuvanje obično nekom studentu za novac ili nezaposlenoj osobi koja bi dolazila u stan dva do tri puta dnevno. Međutim rizik je dati ključeve od svog stana nekom nepoznatom. Povoljnija varijanta je da se po preporuci, pas smešta na čuvanje u stan osobe koja će ga paziti.

– Vlasnici pansiona su u ovaj biznis krenuli jer su uglavnom veliki ljubitelji životinja. Neko negativno iskustvo u ovim pansionima razglasilo bi se po društvenim mrežama. Dosta sam putovao i imao prilike da obiđem pansione i hotele za pse i oni izgledaju vrlo lepo i reprezentativno, posebno ako je reč o registrovanim mestima – kaže Goran Šarenac predsednik Kinološkog društva Novi Beograd.

Hoteli se sastoje iz prostorije sa boksovima koji su dosta sunčani, okolo zgrade je travnjak gde psi mogu da se igraju, šetnja je obavezna, a hranu obično donose gazde, i to vreću granula koju je njihov ljubimac koristio. Nema jasne granice zašto se neki objekat zove pansion a neki hotel, ali obično pansioni služe i za dnevni boravak, dok se u hotelima psi ostavljaju na više dana.

Kada se vlasnici odluče za neki hotel domaćini se raspitaju o naravi psa kako bi znali da li da ga odvoje ili puste sa ostalim kučićima da se igra. Postoji i video-nadzor, a kako je savremena tehnologija uznapredovala moguće je uz pomoć besplatne aplikacije na telefonu iz inostranog letovališta ponekad pogledati šta vam pudlica, bišon ili koker španijel radi u pansionu, da li je srećna i zadovoljna i ima li nekakav problem.

Cene su različite: ako osoba dolazi u stan da čuva psa obično se plaća 300 dinara po danu, a usluga u pansionu košta od šest do deset evra bez obzira na to da li pas pripada maloj ili velikoj rasi.

I kad se završi sezona godišnjih odmora posla ima, jer ljudi često putuju. U poslednje vreme mnogi koriste dnevne boravke koji se nalaze u centru grada. Da pas ne bi bio sam u stanu može se ostaviti u „vrtiću” dok traje radno vreme, a onda uzeti i odvesti kući.

– Takozvana „pet” industrija se i dalje razvija. Poznati proizvođači hrane za ljubimce otvaraju pogone u Srbiji, što znači da procenjuju da će ovde narednih godina broj kućnih ljubimaca rasti. Za nekoliko godina možemo očekivati i da se promeni struktura vlasnika ovih pansiona i da se veliki trgovinski lanci uključe u ovaj posao, naravno uz poštovanje propisanih standarda i uz veterinarski nadzor – kaže Goran Šarenac.

Ove pansione sada drže ljubitelji životinja koji obično preurede zgrade na svom imanju, ponekad i prostoriju u kući, ali sve što se dešava u evropskim zemljama pre ili kasnije dođe i kod nas. Prošlo je vreme kada su hoteli za pse bili nezamislivi, propraćeni i ponekim zluradim osmehom.