„Eutopija” i „Lične geografije”

Brodići od papira plove morem. U njima migranti traže spas. Jedni imaju sreću da se iskrcaju i nastave svoju rutu bežeći iz ratom zahvaćene domovine, a mnogi od njih nažalost stradaju.

Na koji način migrantska kriza kroji sliku Evrope, na umetnički način prikazao je Igor Bošnjak, autor izložbe „Eutopija” koja je predstavljena u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda.

Publika je dobila šansu da učestvuje u mapiranju karte markerima, a pre toga mogla je da pogleda i video-zapis u kome autor govori kako Evropa danas postaje nešto drugo.

– Film prikazuje Evropu kao samodovoljni oblik postojanja, kao izmaštano ostrvo Eutopija, koje će uskoro postati region samoograničenja u psihološkom smislu – kaže Bošnjak.

On pojašnjava da ima nešto vrlo uznemirujuće u tome kako mi danas doživljavamo Evropu.

– Ovaj video je moja projekcija ideje Evrope. Uveren sam da nam je Evropa potrebnija sada nego ikad. Zamislite svet bez nje. Preostala bi samo dva pola – Amerika sa svojim brutalnim neoliberalizmom i takozvani azijski kapitalizam, sa svojim autoritarnim političkim strukturama. Izgubili bismo najvredniji deo evropskog nasleđa, gde demokratija i sloboda podrazumevaju kolektivnu aktivnost. Najveća pretnja Evropi je njena inertnost, povlačenje u kulturu apatije – zaključuje autor.

Igor Bošnjak rođen je u Sarajevu. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju, gde je zaposlen kao profesor.

Posetioci su imali priliku da u galeriji „Podrum” KCB-a posete i izložbu „Lične geografije” sedam internacionalnih umetnica. Radove su predstavile Ana Hofner, Angela Melitopulos, Angelika Levi, Lana Čmajčanin, Teresa Mulet, Virginija Vilaplana i Jara Haskijel.

One iznose svoje mikroistorije, probleme sećanja i zaborava koji su u vezi sa njihovim poreklom. Istražuju načine suočavanja sa tragovima prošlosti koji se upisuju u pejzaže, psihu i telo. Od jugoistočne Evrope do Južne Amerike namera je da se teritorije razmotre kao geografski i emocionalni prostori i scenografije za prenošenje sećanja.

Vizuelni eseji bave se raseljavanjem i migracijama, nasiljem i ratovima. Fokus postavke je na strategijama preživljavanja i na prostorima bola koji su ujedno i mesta otpora, nade i empatije solidarnosti.