Vrelo i opasno leto

Britanci ne pamte ovako suvo leto, rezervoari gube vodu pa su zavedene restrikcije. Irci, Nemci ili Poljaci nenavikli su na ove vrućine. U Holandiji su se slične pojave događale jednom u stotinu godina, sada su 20 puta verovatnije.

Na Balkanu, malo-malo pa se pali crveni alarm. Proleće u Srbiji bilo je najtoplije od kada postoje meteorološka merenja, a količine padavina po kvadratnom metru bile su nesavladive.

Početkom jula u Los Anđelesu su upisana 42 stepena. Požari su uništavali Kaliforniju, a zbog vrelog talasa po Kanadi je umrlo najmanje 70 osoba.

Moćni tajfun obrušio se na Japan samo mesec dana pošto su poplave odnele 200 života, posle čega je nezapamćena vrućina odnela još 65 žrtava. Monsunske kiše nosile su sve pred sobom u Indiji. Krajem aprila u Pakistanu je zabeleženo 50 stepeni. U Hongkongu u maju temperatura 16 dana nije padala ispod 33 Celzijusa.

U Alžiru je zabeležen kontinentalni rekord Afrike sa temperaturom od 51 stepen, a u Omanu su meteorolozi ostali zatečeni temperaturom od 42,7 stepeni – što je najviša noćna temperatura ikad zabeležena na Zemlji.

Biće sve toplije. Sadašnji rekordi jednog dana će postati normala. U Svetskoj meteorološkoj organizaciji kažu da se ova godina oblikuje tako da postane najtoplija otkako se učitavaju podaci. Klimatski modeli su tri decenije predviđali ovo što nam se događa.

Zemlji predstoje dramatične fizičke promene zbog topljenja leda i rasta nivoa okeana i mora, koji lagano dave rajske atole poput Maldiva. Pacifička država Kiribati mogla bi da bude izbrisana iz atlasa. Vlasti kupuju zemlju na susednom Fidžiju pripremajući se da postanu prva nacija koja će morati da se preseli jer zemlja na kojoj je nastala više neće postojati.

Zagrevanje planete i zagađenje vazduha, vode i tla oštećuju zdravlje miliona ljudi mnogo ozbiljnije nego što se mislilo. Globalno zagrevanje preti da poništi poslednjih 50 godina uspeha u javnom zdravlju, kaže se u jednom nedavnom izveštaju. Promene pogoduju dvema vrstama komaraca pa se opasne groznice brže šire svetom.

Promene klime izazvale su pad produktivnosti seljaka na poljima od preko pet procenata od 2002, u periodu devet od deset najtoplijih ikad zabeleženih godina. Za dva procenta produktivnost je pala samo između 2015. i 2016.

Svet se suočava sa najvećom prehrambenom krizom u poslednjih 70 godina, a klimatske promene je samo pogoršavaju. Procena je da će između 2030. i 2050. izmenjena klima preko gladi i bolesti kositi 250.000 ljudi godišnje.

Globalno zagrevanje znači da negde proleća stižu prerano a jeseni prekasno, pa mnoge biljne vrste nisu u stanju da se adaptiraju. Nestaće. Polarni medvedi zasad odolevaju, topliji okean pogoduje jastozima u Mejnu, ali ekosistem Himalaja je na ivici kolapsa. U Libanu promena klime preti da do kraja veka potpuno uništi simbol s nacionalne zastave – drvo kedar.

Temperatura na Zemlji se, kako procenjuje NASA, od kraja 19. veka povećala gotovo za jedan stepen Celzijusa – za šta su ranije bile potrebne hiljade godina. Pola stepena samo od 1990!

Nedavna studija zaključuje da je verovatnoća toplotnih talasa danas dvostruko veća zbog ljudskih aktivnosti, pre svega sagorevanja fosilnih goriva koje u atmosferu emituje štetne gasove poput ugljen-dioksida – „efekat zelene bašte”.

I dok eksperti upozoravaju da je sve ekstremnija klima rezultat ljudske neodgovornosti, na pariskoj konferenciji o klimi 2015. godine 179 zemalja prihvatilo je da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepen Celzijusa, ali pobeda je bila više simbolična, posebno otkako se administracija Donalda Trampa povukla iz Pariskog sporazuma.

Amerika je drugi najveći zagađivač atmosfere, iza Kine koja svoj doprinos „efektu zelene bašte, kao i Indija, brani time da su joj velike količine fosilnog goriva neophodne za ekonomski razvoj.

Ukoliko svet želi da izbegne drastično zagrevanje, morao bi ozbiljno da smanji emisije štetnih gasova. Ali, stvari idu u drugom smeru: emisije ugljen-dioksida su zbog potrošnje uglja, nafte i gasa od 2017. ponovo u porastu.

Svet nastavlja da se uljuljkuje dok mu priroda ne uzvrati sušama i požarima, vulkanima, zemljotresima i lavinama, poplavama i tajfunima. Čovek nastavlja da hoda po minskom polju, mada još nije prekasno da se opameti.