Врело и опасно лето

Британци не памте овако суво лето, резервоари губе воду па су заведене рестрикције. Ирци, Немци или Пољаци ненавикли су на ове врућине. У Холандији су се сличне појаве догађале једном у стотину година, сада су 20 пута вероватније.

На Балкану, мало-мало па се пали црвени аларм. Пролеће у Србији било је најтоплије од када постоје метеоролошка мерења, а количине падавина по квадратном метру биле су несавладиве.

Почетком јула у Лос Анђелесу су уписана 42 степена. Пожари су уништавали Калифорнију, а због врелог таласа по Канади је умрло најмање 70 особа.

Моћни тајфун обрушио се на Јапан само месец дана пошто су поплаве однеле 200 живота, после чега је незапамћена врућина однела још 65 жртава. Монсунске кише носиле су све пред собом у Индији. Крајем априла у Пакистану је забележено 50 степени. У Хонгконгу у мају температура 16 дана није падала испод 33 Целзијуса.

У Алжиру је забележен континентални рекорд Африке са температуром од 51 степен, а у Оману су метеоролози остали затечени температуром од 42,7 степени – што је највиша ноћна температура икад забележена на Земљи.

Биће све топлије. Садашњи рекорди једног дана ће постати нормала. У Светској метеоролошкој организацији кажу да се ова година обликује тако да постане најтоплија откако се учитавају подаци. Климатски модели су три деценије предвиђали ово што нам се догађа.

Земљи предстоје драматичне физичке промене због топљења леда и раста нивоа океана и мора, који лагано даве рајске атоле попут Малдива. Пацифичка држава Кирибати могла би да буде избрисана из атласа. Власти купују земљу на суседном Фиџију припремајући се да постану прва нација која ће морати да се пресели јер земља на којој је настала више неће постојати.

Загревање планете и загађење ваздуха, воде и тла оштећују здравље милиона људи много озбиљније него што се мислило. Глобално загревање прети да поништи последњих 50 година успеха у јавном здрављу, каже се у једном недавном извештају. Промене погодују двема врстама комараца па се опасне грознице брже шире светом.

Промене климе изазвале су пад продуктивности сељака на пољима од преко пет процената од 2002, у периоду девет од десет најтоплијих икад забележених година. За два процента продуктивност је пала само између 2015. и 2016.

Свет се суочава са највећом прехрамбеном кризом у последњих 70 година, а климатске промене је само погоршавају. Процена је да ће између 2030. и 2050. измењена клима преко глади и болести косити 250.000 људи годишње.

Глобално загревање значи да негде пролећа стижу прерано а јесени прекасно, па многе биљне врсте нису у стању да се адаптирају. Нестаће. Поларни медведи засад одолевају, топлији океан погодује јастозима у Мејну, али екосистем Хималаја је на ивици колапса. У Либану промена климе прети да до краја века потпуно уништи симбол с националне заставе – дрво кедар.

Температура на Земљи се, како процењује НАСА, од краја 19. века повећала готово за један степен Целзијуса – за шта су раније биле потребне хиљаде година. Пола степена само од 1990!

Недавна студија закључује да је вероватноћа топлотних таласа данас двоструко већа због људских активности, пре свега сагоревања фосилних горива које у атмосферу емитује штетне гасове попут угљен-диоксида – „ефекат зелене баште”.

И док експерти упозоравају да је све екстремнија клима резултат људске неодговорности, на париској конференцији о клими 2015. године 179 земаља прихватило је да се глобално загревање ограничи на 1,5 степен Целзијуса, али победа је била више симболична, посебно откако се администрација Доналда Трампа повукла из Париског споразума.

Америка је други највећи загађивач атмосфере, иза Кине која свој допринос „ефекту зелене баште, као и Индија, брани тиме да су јој велике количине фосилног горива неопходне за економски развој.

Уколико свет жели да избегне драстично загревање, морао би озбиљно да смањи емисије штетних гасова. Али, ствари иду у другом смеру: емисије угљен-диоксида су због потрошње угља, нафте и гаса од 2017. поново у порасту.

Свет наставља да се уљуљкује док му природа не узврати сушама и пожарима, вулканима, земљотресима и лавинама, поплавама и тајфунима. Човек наставља да хода по минском пољу, мада још није прекасно да се опамети.