Sunet, verska obaveza i povod za slavlje

Svaki muslimanski dečak, da bi po svim obeležjima pripadao svojoj veri, mora da bude obrezan. Samo obrezivanje je prilično jednostavan lokalni hirurški zahvat, ali i radostan i izuzetno značajan događaj za porodicu i povod za slavlje. Dečaci moraju biti obrezani pre početka puberteta, ali je uobičajeno da se taj čin obavlja kad imaju pet-šest godina, pre polaska u školu, a nije mimo verskih propisa da ovom činu, po želji roditelja ili iz zdravstvenih razloga deteta, budu podvrgnuti još kao bebe.

Obrezivanje je posao hirurga. Obavlja se uglavnom u privatnim ordinacijama, mada na zahtev porodice hirurzi sa neophodnim instrumentima idu i po kućama. Usluge naplaćuju od 30 do 50 evra. Lekari tvrde da je obrezivanje dečaka opravdano, čak i poželjno sa medicinske strane. Kažu da su obrezani dečaci znatno manje podložni infekcijama i težim polnim bolestima.

Običaj je da se dečaci pre i prilikom obrezivanja oblače u posebnu, za tu priliku namenjenu odeću, koja može da se kupi u specijalizovanim prodavnicama (košta od sto do dvesta evra), a može i da se iznajmi. Komplet odeće za sunet čine satenske pantalone, košulja, ogrtač, kapa i papuče. U takvoj odeći dečak se vozi kroz grad i ide na slavlje, da se zna da je te večeri u glavnoj ulozi. Za dečaka koji se obrezuje priprema se posebno ukrašen krevet, koji takođe može i da se iznajmi. Na čestitanje dolaze rodbina, komšije, prijatelji, daruju dečaka uglavnom novcem i obavezno budu posluženi nečim slatkim.

Kako sunet muškog naslednika predstavlja i veliki izdatak za siromašniju porodicu, tokom sedam minulih godina gradska uprava Novog Pazara u saradnji sa udruženjem „Prijatelji Sandžaka” iz Turske i nekim istanbulskim opštinama organizovala je besplatan kolektivni sunet za dečake iz siromašnijih porodica. Svaki obrezani dečak dobijao je na poklon odelo za sunet i bicikl. Donatori i gradska uprava snosili su troškove samog obrezivanja i plaćali usluge hirurzima koji bi posao uradili po najnižoj ceni, utvrđenoj po sprovedenom postupku javnih nabavki.

U ovdašnjem Domu kulture upriličio bi se zajednički program za sve obrezane dečake. Pomoćnik gradonačelnika Novog Pazara Faruk Suljević kaže da je za proteklih sedam godina kolektivnim sunetom u saradnji sa donatorima iz Turske obuhvaćeno oko hiljadu mališana.

– To je izuzetno značajno i za očuvanje tradicije, ali i zato što tako pomažemo najsiromašnijim porodicama da na dostojanstven način obave ovaj verski čin – kaže Suljević. – Ta deca, kad porastu, imaće zajedničku uspomenu na ovaj događaj, a biće i mostovi za saradnju sa Turskom, u kojoj živi veliki broj iseljenika sa ovog područja.

Pomoćnik gradonačelnika objašnjava da saradnja sa „Prijateljima Sandžaka” i bratskim opštinama u Turskoj nije prestala, već su donatori odlučili da ove godine naprave pauzu, ali da već naredne godine nastave sa ovom akcijom. Sunećenje dece kao versku obavezu zagovaraju i verski službenici. Imam Bekir Makić ovu versku obavezu izjednačava sa obavezom da se seku nokti i da muškarci skraćuju brkove.

Bez obzira na imovinski i obrazovni status, gotovo da nema muslimanske porodice koja muško dete neće da odvede na obrezivanje. Ima samo onih koji slavlje povodom toga svode na ručak za najužu rodbinu, a neki tim povodom organizuju mevljud, porodično okupljanje na molitvu uz obavezno prisustvo hodže.

Svojevremeno su dečake obrezivale brice, a kasnije medicinski tehničari. Najstariji Novopazarci sećaju se brice Mustafe, koga su se dečaci, znajući čime se bavi, plašili i bežali, krijući se kad ulicom prođe sa torbom u kojoj je alat za sunet.

Komplikacija, kažu upućeni, nije bilo ni u Mustafino vreme, a ni sada, kada se intervencije obavljaju laserom.