Сунет, верска обавеза и повод за славље

Сваки муслимански дечак, да би по свим обележјима припадао својој вери, мора да буде обрезан. Само обрезивање је прилично једноставан локални хируршки захват, али и радостан и изузетно значајан догађај за породицу и повод за славље. Дечаци морају бити обрезани пре почетка пубертета, али је уобичајено да се тај чин обавља кад имају пет-шест година, пре поласка у школу, а није мимо верских прописа да овом чину, по жељи родитеља или из здравствених разлога детета, буду подвргнути још као бебе.

Обрезивање је посао хирурга. Обавља се углавном у приватним ординацијама, мада на захтев породице хирурзи са неопходним инструментима иду и по кућама. Услуге наплаћују од 30 до 50 евра. Лекари тврде да је обрезивање дечака оправдано, чак и пожељно са медицинске стране. Кажу да су обрезани дечаци знатно мање подложни инфекцијама и тежим полним болестима.

Обичај је да се дечаци пре и приликом обрезивања облаче у посебну, за ту прилику намењену одећу, која може да се купи у специјализованим продавницама (кошта од сто до двеста евра), а може и да се изнајми. Комплет одеће за сунет чине сатенске панталоне, кошуља, огртач, капа и папуче. У таквој одећи дечак се вози кроз град и иде на славље, да се зна да је те вечери у главној улози. За дечака који се обрезује припрема се посебно украшен кревет, који такође може и да се изнајми. На честитање долазе родбина, комшије, пријатељи, дарују дечака углавном новцем и обавезно буду послужени нечим слатким.

Како сунет мушког наследника представља и велики издатак за сиромашнију породицу, током седам минулих година градска управа Новог Пазара у сарадњи са удружењем „Пријатељи Санџака” из Турске и неким истанбулским општинама организовала је бесплатан колективни сунет за дечаке из сиромашнијих породица. Сваки обрезани дечак добијао је на поклон одело за сунет и бицикл. Донатори и градска управа сносили су трошкове самог обрезивања и плаћали услуге хирурзима који би посао урадили по најнижој цени, утврђеној по спроведеном поступку јавних набавки.

У овдашњем Дому културе уприличио би се заједнички програм за све обрезане дечаке. Помоћник градоначелника Новог Пазара Фарук Суљевић каже да је за протеклих седам година колективним сунетом у сарадњи са донаторима из Турске обухваћено око хиљаду малишана.

– То је изузетно значајно и за очување традиције, али и зато што тако помажемо најсиромашнијим породицама да на достојанствен начин обаве овај верски чин – каже Суљевић. – Та деца, кад порасту, имаће заједничку успомену на овај догађај, а биће и мостови за сарадњу са Турском, у којој живи велики број исељеника са овог подручја.

Помоћник градоначелника објашњава да сарадња са „Пријатељима Санџака” и братским општинама у Турској није престала, већ су донатори одлучили да ове године направе паузу, али да већ наредне године наставе са овом акцијом. Сунећење деце као верску обавезу заговарају и верски службеници. Имам Бекир Макић ову верску обавезу изједначава са обавезом да се секу нокти и да мушкарци скраћују бркове.

Без обзира на имовински и образовни статус, готово да нема муслиманске породице која мушко дете неће да одведе на обрезивање. Има само оних који славље поводом тога своде на ручак за најужу родбину, а неки тим поводом организују мевљуд, породично окупљање на молитву уз обавезно присуство хоџе.

Својевремено су дечаке обрезивале брице, а касније медицински техничари. Најстарији Новопазарци сећају се брице Мустафе, кога су се дечаци, знајући чиме се бави, плашили и бежали, кријући се кад улицом прође са торбом у којој је алат за сунет.

Компликација, кажу упућени, није било ни у Мустафино време, а ни сада, када се интервенције обављају ласером.