Trampovo čekanje iranskog Godoa

Mnogi Iranci smatraju da bi obnova odnosa sa SAD pomogla poboljšanju ekonomskih uslova, ali lideri u Teheranu procenjuju da bi takav susret, posle Trampovog prkosnog napuštanja sporazuma o nuklearnom programu u maju, mogao da se tumači kao znak slabosti.

Prema izvršnom memorandumu koji je Tramp potpisao u maju, Iranu se, između ostalog, nameću sledeće sankcije: zabrana kupovine američkog dolara, trgovine zlatom i drugim plemenitim metalima, trgovine aluminijumom, čelikom, grafitom, ugljem i određenim softverima, te znatnije transakcije rijalom.

Povratak režima sankcija stiže u trenutku kada u Iranu raste nezadovoljstvo zbog pogoršavanja privredne situacije, pada standarda, rastućih socijalnih razlika i korupcijskih afera. Demonstracije su sve češće.

Američke pretnje pojačavaju tenziju između konzervativnog i reformskog krila iranske politike, pa je 80 poslanika Rohaniju dalo rok od mesec dana da se, prvi put od preuzimanja drugog mandata, pojavi pred Medžlisom, iranskim parlamentom, i odgovori šta je Vlada Irana učinila da spreči opštu ekonomsku depresiju, pad rijala, koji je za manje od godinu dana izgubio polovinu vrednosti, nastavak bankarskih sankcija, smanjenje nezaposlenosti i rastući šverc.

Ekonomska kriza je nesumnjivo faktor na koji Tramp računa kako bi lidere u Teheranu naveo da ponovo sednu da pregovaraju o sporazumu iz 2015, koji je šef Bele kuće nazivao „najgorim ikad potpisanim”.

„Pregovori? Tu smo već bili”, uzvraćaju iz Teherana pozivajući se na seriju izveštaja Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja tromesečno potvrđuje da se Iran striktno drži obaveza koje je prihvatio.

Tramp se sada vraća kaznenom režimu koji pogađa iranske kompanije i pojedince, ali Teheran najviše brine zabrana kupovine iranske nafte. Iranu je, po slovu bečkog sporazuma, dozvoljeno da slobodno prodaje naftu i gas, od čega je u fiskalnoj godini koja je istekla marta 2018. prihodovao više od 90 milijardi dolara.

Saudijska Arabija, Rusija, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati već su povećale proizvodnju kako bi pomogle da se kompenzuju nestašice očekivane od trenutka kada sankcije SAD počnu da deluju.

Predviđeno je da 4. novembra na snagu stupi nov paket američkih sankcija: na iranske luke i brodogradnju, na kupovinu nafte i petrohemijskih proizvoda od iranskih kompanija, na strane finansijske institucije koje posluju sa iranskom centralnom bankom, zatim u sektoru osiguranja i energetike.

Dok je Trampova poruka drugim zemljama da do novembra obustave uvoz iranske nafte kako se ne bi suočile sa američkim kaznenim merama, Iran se okreće Rusiji i Kini, a Teheran sve nade polaže u Evropsku uniju kako bi sačuvao sporazum koji je obezbedio priliv zapadnih investicija.

Ali, više od 50 evropskih kompanija je obustavilo operacije u Iranu u strahu od najavljene Trampove odmazde prema svima koji nastave da posluju sa Iranom, posebno oko izvoza njegove nafte.

Evropske kompanije koje su posle potpisivanja bečkog dogovora pohrlile na lukrativno iransko tržište od 82 miliona stanovnika već 2017. povukle su rekordan iznos kapitala. Među njima su danski pomorski gigant „Maersk”, francuska naftna kompanija „Total”, italijanski proizvođač čelika „Danijeli” i norveška energetska kompanija „Saga”. Holandska avio-kompanija najavila je da će obustaviti letove za Teheran od 22. septembra.

Nove sankcije nesumnjivo prete iranskoj ekonomiji, a Tramp namerava da sačeka da negativni efekat bude drastičan u takvoj meri da iranski lideri prihvate nove pregovore.

Poznajući Iran, to je čekanje Godoa. Vreme će biti popunjavano ratobornom retorikom i povratkom Vašingtona i Teherana u vremena islamske revolucije 1979.

Ne slučajno, Iran je započeo velike pomorske manevre u vodama Persijskog zaliva pošto je vrhovni vođa Ali Hamnei zapretio blokadom prolaza Hormuz kroz koji prolazi oko trećine svetskog pomorskog transporta nafte: „Ukoliko ne bude bilo izvoza nafte iz Irana, neće biti izvoza ni iz jedne zemlje regiona.”