Трампово чекање иранског Годоа

Многи Иранци сматрају да би обнова односа са САД помогла побољшању економских услова, али лидери у Техерану процењују да би такав сусрет, после Трамповог пркосног напуштања споразума о нуклеарном програму у мају, могао да се тумачи као знак слабости.

Према извршном меморандуму који је Трамп потписао у мају, Ирану се, између осталог, намећу следеће санкције: забрана куповине америчког долара, трговине златом и другим племенитим металима, трговине алуминијумом, челиком, графитом, угљем и одређеним софтверима, те знатније трансакције ријалом.

Повратак режима санкција стиже у тренутку када у Ирану расте незадовољство због погоршавања привредне ситуације, пада стандарда, растућих социјалних разлика и корупцијских афера. Демонстрације су све чешће.

Америчке претње појачавају тензију између конзервативног и реформског крила иранске политике, па је 80 посланика Роханију дало рок од месец дана да се, први пут од преузимања другог мандата, појави пред Меџлисом, иранским парламентом, и одговори шта је Влада Ирана учинила да спречи општу економску депресију, пад ријала, који је за мање од годину дана изгубио половину вредности, наставак банкарских санкција, смањење незапослености и растући шверц.

Економска криза је несумњиво фактор на који Трамп рачуна како би лидере у Техерану навео да поново седну да преговарају о споразуму из 2015, који је шеф Беле куће називао „најгорим икад потписаним”.

„Преговори? Ту смо већ били”, узвраћају из Техерана позивајући се на серију извештаја Међународне агенције за атомску енергију, која тромесечно потврђује да се Иран стриктно држи обавеза које је прихватио.

Трамп се сада враћа казненом режиму који погађа иранске компаније и појединце, али Техеран највише брине забрана куповине иранске нафте. Ирану је, по слову бечког споразума, дозвољено да слободно продаје нафту и гас, од чега је у фискалној години која је истекла марта 2018. приходовао више од 90 милијарди долара.

Саудијска Арабија, Русија, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати већ су повећале производњу како би помогле да се компензују несташице очекиване од тренутка када санкције САД почну да делују.

Предвиђено је да 4. новембра на снагу ступи нов пакет америчких санкција: на иранске луке и бродоградњу, на куповину нафте и петрохемијских производа од иранских компанија, на стране финансијске институције које послују са иранском централном банком, затим у сектору осигурања и енергетике.

Док је Трампова порука другим земљама да до новембра обуставе увоз иранске нафте како се не би суочиле са америчким казненим мерама, Иран се окреће Русији и Кини, а Техеран све наде полаже у Европску унију како би сачувао споразум који је обезбедио прилив западних инвестиција.

Али, више од 50 европских компанија је обуставило операције у Ирану у страху од најављене Трампове одмазде према свима који наставе да послују са Ираном, посебно око извоза његове нафте.

Европске компаније које су после потписивања бечког договора похрлиле на лукративно иранско тржиште од 82 милиона становника већ 2017. повукле су рекордан износ капитала. Међу њима су дански поморски гигант „Маерск”, француска нафтна компанија „Тотал”, италијански произвођач челика „Данијели” и норвешка енергетска компанија „Сага”. Холандска авио-компанија најавила је да ће обуставити летове за Техеран од 22. септембра.

Нове санкције несумњиво прете иранској економији, а Трамп намерава да сачека да негативни ефекат буде драстичан у таквој мери да ирански лидери прихвате нове преговоре.

Познајући Иран, то је чекање Годоа. Време ће бити попуњавано ратоборном реториком и повратком Вашингтона и Техерана у времена исламске револуције 1979.

Не случајно, Иран је започео велике поморске маневре у водама Персијског залива пошто је врховни вођа Али Хамнеи запретио блокадом пролаза Хормуз кроз који пролази око трећине светског поморског транспорта нафте: „Уколико не буде било извоза нафте из Ирана, неће бити извоза ни из једне земље региона.”