Sudske presude „na popravnom”

Neslaganje u tumačenju zakona ova dva suda pokazala su se i u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije. Prvostepeni sud je smatrao da izveštaji sa baznih stanica, što se smatra ključnim dokazom tužilaštva, nisu zakoniti jer policija o oduzimanju tih diskova nije izdala potvrdu. Posle dva ukidanja rešenja o izdvajanju ovih važnih dokaza, Apelacioni sud je doneo konačnu odluku o njihovoj sudbini. Žalba tužilaštva je usvojena. Apelacioni sud nije tražio da se o spornom pitanju ponovo odlučuje već je sam utvrdio da su ovi dokazi pribavljeni na zakonit način. U obrazloženju svog drastično drugačijeg mišljenja, Apelacioni sud je naveo da je Specijalni sud pogrešio.

„Čak i u situaciji eventualnog gubitka potvrde o privremeno oduzetim predmetima ili da ista nije ni izdata, navedeni dokazi nisu pribavljeni na nezakonit način, kako pogrešno utvrđuje prvostepeni sud”, navedeno je u rešenju.

I u slučaju pravosnažno okončanog sudskog postupka za pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi, kao i za ubistvo Ivana Stambolića, u Ustaničkoj ulici, gde je sedište Specijalnog suda, različito se tumačio novi zahtev odbrane u odnosu na mišljenje više instance u Nemanjinoj ulici. Specijalni sud najpre je odbio zahtev odbrane da se suđenje ponovi, kada je utvrđeno da je na rukavicama koje je koristio atentator nađena krv druge krvne grupe od one koju ima osuđeni za ubistvo. U obrazloženju je pominjano da je reč o fotokopiji medicinskog izveštaja koja nije podobna da bude dokaz. Odbrana se žalila i dostavila originalnu potvrdu, pa je Apelacioni sud tražio da se o svemu odlučuje ponovo. Kada je, međutim, Specijalni sud i drugi put odlučio isto, Apelacioni sud je to potvrdio jer je obrazloženje bilo da je dokaz ipak irelevantan.

Presude se ukidaju zbog raznih nedostataka, povreda procesnih zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, da bi se u novom postupku savesno i brižljivo ocenili svi dokazi, kao i kada je presuda protivrečna sama sebi. Ovo su zakonske formulacije koje navodi apelacija kada poništava sve što je na prvom suđenju urađeno. Drugostepeni sud je tu da bi se garantovala pravičnost. Ipak, može se postaviti pitanje da li sudovi suviše često prave krupne greške zbog kojih se konačne presude donose tek u žalbenom postupku.

Činjenica da Apelacioni sud nije uvek saglasan sa načinom na koji je određeni predmet rešen pred Višim sudom ne ukazuje na postojanje bilo kakvog problema, kažu u tom sudu.

– Ovaj sud je nadležan da, postupajući po žalbi, prvostepenu odluku potvrdi, preinači ili ukine. U suprotnom, ne bi ni postojala potreba preispitivanja odluka prvostepenih sudova, te bi njihova presuda uvek bila i konačna. U Apelacionom sudu po žalbi odlučuje troje sudija profesionalaca (u predmetima iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zločina odlučuje petočlano veće), što ukazuje na potrebu veće analize toka postupka koja se nekada završi i zauzimanjem drugačijeg stava i preinačenjem prvostepene presude, rečeno nam je u Apelacionom sudu.

Sudije objašnjavaju da, kada žalbeni sud preinači prvostepenu oslobađajuću presudu u osuđujuću, protiv takve presude je dozvoljena žalba istom ovom sudu u trećem stepenu. Tada drugačiji sastav veća ima mogućnost da sam preinači presudu i okrivljenog oslobodi optužbe. Time taj sud zauzima drugačiji stav od veća istog suda koje je donelo suprotnu odluku.

Veliki odjek u javnosti izazivaju ne samo odluke ovog suda kojima se preinačuju kazne izrečene okrivljenima prvostepenim presudama, već i odluke kojima se ukidaju prvostepene odluke.

– Imajući u vidu da je obaveza drugostepenog suda da uvek, kada se na to ukazuje žalbom, ukine prvostepenu presudu kada postoji apsolutno bitna povreda postupka ili kada je činjenično stanje u prvostepenom postupku pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, skrećemo pažnju javnosti da bi održavanje takve prvostepene odluke na snazi značilo upravo da je žalbeni sud postupio suprotno zakonu – rečeno nam je u Apelacionom sudu.